Mnogi ljudi imaju problem da više puta podlegnu zahtevima drugih i plaše se da ne kažu ne. Osećaju da to može povrediti drugu osobu i izazvati osvetu. Ili se plaše sebe i sopstvenih reakcija u eventualnom sukobu.
S druge strane, čini se da je reći da drugima ukorenjeno u našoj prirodi kao efikasna evoluciona strategija. To je omogućilo našim precima da se međusobno podržavaju i da se zajednički brane od raznih pretnji. Takođe, istinsko da ljudima i okolnostima generalno je dobra stvar, što znači prihvatanje sadašnjeg trenutka onakvim kakav jeste.
Međutim, slaganje sa svim spoljnim zahtevima bila bi savršena strategija da su svi ljudi iskreni i pošteni. Nažalost, to nije slučaj. Često opterećeni teškim negativnim emocijama, mnogi pojedinci se prema nama mogu ponašati egoistično, pa čak i lukavo. Ako smo uvek naivno otvoreni za njihove zahteve, oni će nas neminovno povrediti. Siguran sam da vam je, nažalost, poznat taj osećaj. Mnogo puta, sve nas su neočekivano izdali ili povredili, čak i naši bliski prijatelji ili rođaci. Životno iskustvo nam govori da uvek treba da budemo budni i oprezni kako bismo izbegli takva neprijatna iznenađenja.
Problem je u tome što mi obično kažemo ne iz straha ili besa. Takođe, često kažemo da iz straha ili želje. Dakle, koren naših reakcija, bilo onih „pozitivnih“ ili „negativnih“, je u najmanju ruku vrlo upitan.
Osnovni izvor naših reakcija je naš ego. Obično ne odgovaramo. Reagujemo. To je velika razlika.
Reći ne i reći da
Stoga, ako želimo da naučimo kako da iskreno kažemo ne na zahteve drugih ljudi, trebalo bi da ispitamo komplementarnu akciju – da kažemo da. To su dve suprotnosti koje su nerazdvojive. Prihvatanje i odbijanje, podnošenje i odbijanje, saglasnost i neslaganje, da i ne; oni su dve strane medalje. Moraju se uzeti u obzir zajedno.
Samo iz stanja Čiste Svesti možemo iskreno da odgovorimo na svaki izazov. Čista svest, ili Prisutnost, će nam zaista omogućiti da ili prihvatimo ili odbijemo zahteve drugih. S druge strane, ako smo opterećeni mislima i emocijama, naši izbori će biti zamagljeni i izobličeni. Istinske odluke se donose samo iz stanja Prisustva, nepromišljenog stanja uma.
Međutim, čak i ako naučimo da živimo ovde i sada, da budemo svesni većinu vremena, ipak bismo mogli da reagujemo nepravilno u brojnim okolnostima. Neke osobe ili prilike mogu nas lako izbaciti iz stanja Prisutnosti. Njihovi postupci ili puka pojava mogu izazvati naše prethodno potisnute emocije kao što su bes, strah ili tuga, tako da naša reakcija na njihove zahteve neće biti iskrena. Bilo da je ta reakcija podnošenje ili odbijanje, ona neće biti autentična. Na duge staze, njegove posledice će biti pate.
Istinske odluke se donose samo iz stanja Prisustva, nepromišljenog stanja uma.
S druge strane, sve dok smo u stanju Prisustva, ovde i sada, na sve spoljašnje stimuluse reagujemo na najbolji mogući način. Samo ako su utemeljene u čistoj svesti, koja je beskrajno inteligentna, sve naše akcije će se pojaviti spontano, blagovremeno i efikasno.
Kako iskreno reagovati u svakoj situaciji
Dakle, ako više puta podlegnemo nekome umesto da kažemo ne, trebalo bi da uđemo u stanje prisustva pre nego što se razvije problematična situacija.
Kako se događaj odvija, trebalo bi da ga posmatramo iz stanja čiste Prisutnosti. Kada osetimo početak naše uobičajene reakcije (recimo, straha) u ovoj situaciji, moramo zadržati svoje prisustvo. Ako uspemo da održimo unutrašnji mir i jasnoću Čiste Svesti, spontano ćemo izaći sa najboljim mogućim odgovorom na tu osobu ili događaj. To može biti ćutanje, nečinjenje, ali može biti i odlučno odbijanje zahteva te osobe ili neka nova, kreativna, sasvim neočekivana akcija.
Da li će naš odgovor biti odbijanje, podnošenje ili nešto sasvim drugo, manje je važno. Ono što je zaista važno je da će naša akcija biti autentična, izvedena iz našeg Istinskog Bića. Ova akcija će biti savršena u datom trenutku.
Kada osetimo početak naše uobičajene reakcije (recimo, straha) u ovoj situaciji, moramo zadržati svoje prisustvo. Ako uspemo da održimo unutrašnji mir i jasnoću Čiste Svesti, spontano ćemo izaći sa najboljim mogućim odgovorom na tu osobu ili događaj. To može biti ćutanje, nečinjenje, ali može biti i odlučno odbijanje zahteva te osobe ili neka nova, kreativna, sasvim neočekivana akcija.
Međutim, nije uvek lako zadržati smirenost. Upravo te situacije i ljudi o kojima ovde govorimo izazivaju naše reakcije, koje su često nekontrolisane i neadekvatne. Shodno tome, neophodno je uvek održavati unutrašnji mir.
Da bismo to postigli, moramo mnogo da radimo na sebi. Taj rad će nas čvrsto ukorijeniti u ljubav i prisustvo i omogućiti nam da rastemo u svim oblastima života.
Stoga, ako želimo da uvek budemo u mogućnosti da autentično odgovorimo na sve spoljašnje akcije, trebalo bi da:
Razvijajte umetnost svesnosti, redovno meditirajte, oprostite sebi i ljudima oko nas, intenzivno radite na reintegraciji naših delova ličnosti.
Sada, hajde da bliže pogledamo svaki od ovih aspekata unutrašnjeg rada.
Svesnost
Neophodno je naučiti kako svesno živeti u sadašnjem trenutku. Tu umetnost nazivamo svesnošću ili prisustvom. Ako smo prisutni (svesno), mi svesno doživljavamo sebe, svoje postupke i okolinu, bez suvišnih misli i ometanja.
Kada se ukorijenimo u sadašnjem trenutku, sposobni smo da besprijekorno odgovorimo na svaki izazov. Postepeno možemo razviti svestan način življenja kroz uporno korišćenje svih mogućih životnih situacija za svesno ulazak u sadašnji trenutak.
Ako smo prisutni (svesno), mi svesno doživljavamo sebe, svoje postupke i okolinu, bez suvišnih misli i ometanja.
Evo nekoliko važnih saveta o svesnosti iz knjige Inner Peace, Outer Success:
„Odličan način da razvijete praksu svakodnevne svesnosti je da podesite okidače za različite situacije ili aktivnosti kojima se obično bavite tokom dana. Ovi okidači bi trebalo da postanu uobičajeni 'pokretači' svesnosti.
Generalno, trebalo bi da pokušate da budete svesni svakog pokreta svog tela, osećaja, teksture, zvuka, ukusa i mirisa. S vremena na vreme zastanite i usmerite pažnju na svoj osećaj sebe. Održavajte to stanje samosvesti tokom svake aktivnosti. Uživaćete u svakom zadatku, postaćete laki i, na neki čudan način, čak i providni.”
Takođe možete pronaći mnogo korisnih uputstava o ovoj temi ovde.
Meditacija
Redovne meditacije su takođe veoma važne. Ako želimo da imamo stabilne i trajne rezultate u svom unutrašnjem radu, moramo se disciplinovati i imati najmanje jednu 15-minutnu meditaciju svakog dana.
Postoji bezbroj vrsta meditacije i skoro sve će vam doneti odlične rezultate, ako ih redovno praktikujete. Ipak, preporučio bih meditacije Sistema reintegracije, koje su skrojene da podrže sve druge prakse navedene ovde.
Oprost
Da bismo zaista poboljšali naše sposobnosti besprekornog reagovanja, trebalo bi da uklonimo mnoge skrivene okidače preterano emocionalnih reakcija. U tu svrhu imamo na raspolaganju mnogo pristupa. Jedan od njih bi bio da oprostimo svim ljudima koji mogu da aktiviraju ove negativne reakcije u nama. U suprotnom, naše da bi samo predstavljalo naše izbegavanje sukoba, dok bi izgovaranje ne moglo biti rezultat besa i neizbežno proizvesti neku vrstu borbe.
U ovom članku možete pronaći mnogo korisnih saveta o opraštanju, šta je to tačno i koji su najbolji načini da oprostite.
Međutim, oproštaj nije jedino rešenje. Ipak, moramo se posvetiti opsežnom unutrašnjem radu.
Lečenje odgovarajućih delova ličnosti
Na neki način, ljudi oko nas odražavaju bezbroj elemenata našeg unutrašnjeg bića. Kao što je opisano u Inner Peace, Outer Success, svaki deo naše ličnosti ima svoj takozvani lanac ciljeva. Posledica ove činjenice je da je ponašanje dela nesvesno iskrivljeno, što obično rezultira neprijatnim, pa čak i bolnim iskustvima.
Naše reakcije na ljude, na njihove želje i strahove, bilo u obliku „da“ ili „ne“, zapravo odražavaju naš odnos prema ciljevima odgovarajućih aspekata naše ličnosti. Uzmimo primer.
Ako vaš bliski prijatelj insistira da im se pridružite u etički upitnom poduhvatu, verovatno će celo vaše biće osetiti otpor. Međutim, pošto ste donekle zavisni od njihovog mišljenja i trenutno pokušavate da popravite svoj oscilirajući odnos, ne želite da ih odbijete. Opet kažeš da. Ova uobičajena reakcija će vas sigurno dovesti do žaljenja.
U ovom primeru, vaš prijatelj je „projekcija“ nekoliko aspekata vaše ličnosti. Njihovo ponašanje odgovara vašem duboko skrivenom delu koji bismo mogli nazvati „oportunistom“, osobini koju inače prezirete. A to prezirenje je potiskivalo već postojeće oportunističke tendencije u sebi, koje ste verovatno nasledili od svojih roditelja.
Kako svaki potisnuti element naše ličnosti na kraju mora nekako da se izrazi, ova osobina se pojavila u vašoj stvarnosti u obliku sumnjivog ponašanja vašeg prijatelja.
Svaki potisnuti element naše ličnosti na kraju mora nekako da se izrazi.
Još jedan tipičan uzrok situacija sa žaljenjem je naš identitet žrtve. Obično se utiskuje u našu psihu tokom ranog detinjstva. Privlači odgovarajuće okolnosti, u kojima se ljudi ponašaju agresivno i zlonamerno prema nama kako bismo se, iznova i iznova, mogli staviti u poziciju žrtve. Nesvesno smo prisiljeni da im budemo potčinjeni od strane žrtvenog dela naše ličnosti, tako da nismo u stanju da kažemo ne. Rezultat je ponavljajuća patnja.
Neposredno rešenje ovog problema je da postavimo granice između nas i njih, da nateramo sebe da kažemo ne njihovim namerama.
Čak i ako smo u stanju prisutnosti, lako bismo mogli biti izbačeni iz njega zbog snažne energije unutrašnjeg dela koja iznova generiše ove situacije u kojima postajemo žrtva.
Jedino trajno rešenje je prepoznati i transformisati unutrašnji deo. Shodno tome, mogli bismo da ostanemo prisutni ovde i sada kada dođe do okidačke situacije i da odgovorimo na najbolji mogući način.
Jedino trajno rešenje je da se prepozna i transformiše unutrašnji deo koji iznova stvara ove situacije.
Tehnike reintegracije možemo koristiti da transformišemo brojne aspekte naše psihe. Takođe, imamo bezbroj drugih duhovnih ili psiholoških metoda i pristupa da to postignemo.
Ili bismo se mogli snažno posvetiti duhovnom radu koji će na kraju dovesti do duboke unutrašnje transformacije. Mnogi prethodno neintegrisani delovi naše ličnosti suptilno i progresivno će se ponovo sjediniti sa ostatkom našeg bića. Neželjena ponašanja će postajati sve ređa, kako nastupi konačno duhovno oslobođenje. Vezano za našu temu, ovo bismo mogli nazvati „indirektnim pristupom“, ali, u stvari, ovo je najvažnije i, na kraju krajeva, jedino važno pitanje u našim životima. Istinski prosvetljeno biće je oslobođeno patnje, bez svih veza sa ovim svetom, uključujući mentalitet žrtve i sve druge iskrivljene vrste reaktivnosti.
Srećno sa unutrašnjim radom!:-)
Dodajte komentar