Razmišljanje je samo mali aspekt svesti. Misao ne može postojati bez svesti, ali svesti misao nije potrebna. ― Eckhart Tolle
Misli su misteriozni i neuhvatljivi entiteti koji se tako često pojavljuju u našim glavama da se smatraju suštinskim delom našeg identiteta. Štaviše, toliko smo identifikovani sa njima da su mnogi od nas u potpunosti prihvatili čuveni Dekartov citat: Mislim, dakle jesam.
Ali to nije tačno.
Naša prava priroda nije određena mislima. U stvari, oni ga zaklanjaju, kao što oblaci zaklanjaju Sunce.[1]
Nesumnjivo je da je praktična vrednost misli u našim životima ogromna. Njihova uloga u analizi i strukturiranju ogromnog toka podataka koji teku u naše umove je neophodna. Njihova moć generalizacije i apstraktne kontemplacije, „videti šumu uprkos drveću“, takođe nam je od najveće važnosti. Čovečanstvo je napravilo veliki napredak u nauci i tehnologiji, i, naravno, to ne bi bilo moguće bez procesa razmišljanja.
Razmišljanje je jedna od suštinskih faza naše duhovne evolucije. U prvoj fazi, svesna bića su nepromišljena, uživaju u smirenosti čistog prisustva u Sada. Oni su delimično svesni svog okruženja, ali nisu svesni sebe. Takva bića su životinje, na primer. U sledećoj fazi, zahvaljujući procesu mišljenja, svesna bića su u stanju da postanu samosvesna i da namerno proširuju svoju svest. U poslednjoj fazi, oni ponovo postaju nepromišljeni, jer im misli više nisu potrebne. Ne moraju da analiziraju ili generalizuju, kao što jednostavno znaju. Subjekt i objekat, unutrašnja i spoljašnja stvarnost se spajaju i ne treba im nikakav posrednik između njih.
Da li su misli prepreke duhovnom prosvetljenju?
Stoga, ako želimo da postignemo konačno duhovno buđenje i unutrašnju slobodu, treba da prevaziđemo misli. Ili nas barem neka duhovna predanja tako uče. Shodno tome, glavno pitanje vezano za naš duhovni rast moglo bi biti: šta da radimo sa mislima u našoj praksi? Ili ih treba smatrati preprekama duhovnom prosvetljenju?
[1] Slično se može reći i za emocije, ali one nisu u okviru ovog članka. Međutim, emocije se takođe mogu smatrati „mislima našeg tela“, tako da se sa njima može postupati na sličan način.
Ako želimo da postignemo konačno duhovno buđenje i unutrašnju slobodu, treba da prevaziđemo misli.
Dakle... recimo da meditiramo. Možda jednostavno pokušavamo da se fokusiramo na našu svest. Ili se koncentrišemo na sveću, ili se molimo, ili radimo meditaciju na mantri. Možda pokušavamo da svesno dišemo. Ili da radite meditaciju ljubaznosti. Bez obzira kojom vrstom duhovne prakse se bavimo, stalno ćemo i neizbežno imati posla sa nekim ometajućim mislima. Svaki put ćemo se uroniti u njih, sve dok ne postanemo svesni činjenice da je naša praksa zapravo prekinuta.
Čini se da su misli prepreke za nesmetanu duhovnu praksu. Da li su zaista? Treba li da se borimo protiv njih?
Bez obzira kojom vrstom duhovne prakse se bavimo, stalno ćemo i neizbežno imati posla sa nekim ometajućim mislima.
Načini postupanja sa mislima u meditaciji
Ogromna većina meditativnih tehnika širom sveta bavi se naizgled ometajućim mislima na ove načine:
Kada se misao pojavi i postanemo je svesni, možemo je jednostavno ignorisati i vratiti se praksi (ovo često može da podrazumeva potiskivanje misli); Mi prihvatamo misao kao takvu, puštamo je i vraćamo se praksi; Možemo primeniti određenu proceduru uma da pokušamo da u potpunosti uklonimo misao ili da je ponovo integrišemo u svoje biće.
Tokom naše prakse svesnosti, pokušavamo da svesno doživimo sadašnji trenutak. Naš um je miran dok ostajemo potpuno svesni svog disanja, svakog pokreta našeg tela, vizuelnih tekstura i obrazaca u okruženju, zvukova, ukusa, mirisa ili bilo čega drugog što ulazi u naša čula.
Međutim, kada se misao ili emocija pojavi, naša praksa svesnosti se u suštini kvari. Zadubimo se u misao i potpuno zaboravimo da budemo svesno prisutni. Tek kada postanemo svesni da smo zaboravili da budemo svesni, tada smo u stanju da prihvatimo misao i vratimo se u sadašnji trenutak.
Ali da li je ovo ispravan pristup? Misli se vraćaju iznova i iznova. Taman kada pomislimo da smo uspeli da smirimo svoj um na nekoliko minuta, sati ili čak meseci, i da smo ušli u stanje dubokog i naizgled nepovratnog unutrašnjeg mira, nalet misli, emocija i drugog umnog sadržaja upada u naše biće i potpuno uništava naš mir.
Ne potiskujemo li svoje misli i emocije suptilno tako što ih jednostavno ignorišemo ili priznajemo pre nego što se vratimo u sadašnji trenutak? Čini se da je tako, jer sve što potiskujemo mora ponovo da se pojavi, pre ili kasnije. To je slučaj i sa mislima i emocijama.
Ne potiskujemo li svoje misli i emocije suptilno tako što ih jednostavno ignorišemo ili priznajemo pre nego što se vratimo u sadašnji trenutak? Čini se da je tako, jer sve što potiskujemo mora ponovo da se pojavi, pre ili kasnije.
Kako ih ne potisnuti? Postoji li način da uključimo ove neuhvatljive entitete u naše svesno postojanje?
Kako biti svestan i razmišljati u isto vreme? To svakako nije lak zadatak. Ova sposobnost se ne može postići 'a-ha' momentom ili iznenadnom promenom razumevanja. To je veština koja se mora naučiti i postepeno razvijati.
Postoji li način da uključimo ove neuhvatljive entitete u naše svesno postojanje? To je veština koja se mora naučiti i postepeno razvijati.
Kako osposobiti um za svesno razmišljanje?
Prvi deo ovog treninga je svakako sama svesnost. Trebalo bi da vežbamo da održavamo stanje čiste svesnosti u svim okolnostima. Evo opsežnog članka o svesnosti koji zapravo obuhvata mnoge moguće situacije u kojima bi trebalo da je vežbamo.
Istovremeno, možemo razviti našu sposobnost svesnog razmišljanja.
Prvo, treba da se dovedete u stanje čiste svesti, prisustva bez razmišljanja. Iz tog stanja ćete moći mnogo lakše da vežbate svesno razmišljanje. Pozdravićete svaku misao svojim punim prisustvom.
Evo nekoliko saveta kako brzo ući u stanje prisustva. Naravno, možete primeniti bilo koji od njih ili koristiti sopstveni metod.
Uradite tehniku rastvaranja Privremenog Ja (DTI). Ovo je daleko najefikasniji metod za ulazak u stanje čiste svesti.
Prestani da dišeš na neko vreme. Budite svesni mirnoće svojih pluća i ući ćete u stanje čiste svesti bez misli. Pokupite samo jedan fizički osećaj koji osećate u ovom trenutku i koncentrišite se samo na njega, 15 do 20 sekundi; ući ćeš i u nepromišljeno stanje. Ova kratka vežba je opisana ovde.
Sačekajte sledeću misao. Jednostavno se zapitajte: „Šta će biti moja sledeća misao?“ I čekaj tu sledeću misao. Zanimljivo je da kada ste potpuno svesni, čekajući ih, misli se nerado pojavljuju. Skoro kao da su stidljivi da uđu na scenu potpuno osvetljeni vašom svešću. Ovaj metod je opisan u ovom članku.
Proširite pažnju. Dovodite svoj um u duboko stanje difuzne, široke i sveobuhvatne pažnje koja će vam omogućiti da održite svoj um potpuno budan i bistar. Tehnika je takođe opisana u ovom članku.
Prvo, treba da se dovedete u stanje čiste svesti, prisustva bez razmišljanja. Iz tog stanja ćete moći mnogo lakše da vežbate svesno razmišljanje. Pozdravićete svaku misao svojim punim prisustvom.
Kada se dovedete u stanje čiste svesti, pokušajte da ostanete u njemu što je duže moguće i pazite na misli koje dolaze. Pažljivo održavajte ravnotežu između svesti i razmišljanja. Trebalo bi da uradite oboje: da budete potpuno prisutni i razmislite. Ne uranjate se u misli; misli su umesto toga uronjene u vaše svesno prisustvo.
Radeći na ovaj način, vi ćete se deidentifikovati iz misli, ali ćete i dalje razmišljati efikasno. Štaviše, vaše razmišljanje će biti gotovo savršeno. Neće biti suvišnih misli; moći ćete da ih namerno iznesete u svoj svesni um i oni će odlično služiti svojoj svrsi.
Kako se deidentifikujete iz misli tokom meditacije ili odmora? Evo vežbe za vas:
Prvo, moraćete da postanete svesni činjenice da ste bili uronjeni u misao i situaciju na koju se ta misao odnosi. To bi mogao biti trenutak u kojem priznajete sebi: „Oh, bio sam uronjen u ovu misao!“ Priznajete da ste vi bili ta misao. Uđite u stanje čiste svesti, eventualno koristeći jedan od gore navedenih metoda. Namerno ponovo stvorite istu misao u svom umu.
Jednostavno ponovo zamislite virtuelnu situaciju, osobu ili drugo iskustvo na koje se ta misao odnosi. Pokušajte da zadržite svoje prisustvo dok to radite. Ako ste izgubili prisustvo i uronili u svoju misao, postanite svesni sebe, ovde i sada, držeći misao u svom umu. Nastavite sa procesom razmišljanja, ali pažljivo održavajte svoju samosvest sve vreme.
Primetite razliku između svesnog razmišljanja i uronjenja u istu misao bez da ostanete svesni sebe. (Opciono) Postanite svesni prostora, tišine ili ništavila koji su u pozadini ove situacije, odnosno misli. Uključite ovo u svoj proces razmišljanja. Ovaj deo vežbe će biti primenljiviji nakon izvesne vežbe.
Ovu vežbu treba uraditi mnogo puta ako zaista želite da savladate vežbu.[1]
[1] Takođe možete naučiti RS meditaciju – metodu u kojoj ne ignorišete i ne potiskujete misli i emocije koje se pojavljuju tokom sedenja, već ih potpuno ponovo integrišete u svoje biće. Evo članka o ovoj metodi.
Vaše razmišljanje će biti gotovo savršeno. Neće biti suvišnih misli; moći ćete da ih namerno iznesete u svoj svesni um i oni će odlično služiti svojoj svrsi.
Pretvaranje svesnog razmišljanja u naviku
Naše iskustvo stvarnosti je i spoljašnje i unutrašnje. Dok doživljavamo spoljašnji svet kroz pet čula, naše misli odražavaju ove vrste iskustva. Možda ćete primetiti da vaše misli mogu biti vizuelnog tipa, na primer, unutrašnje slike ili filmovi, kada pomislite na današnji razgovor sa šefom, na primer. Ili, možda još uvek čujete u svojoj glavi jučerašnji glasni plač vašeg deteta koje je prehlađeno. Možda imate bilo koji drugi utisak u glavi – sećanje na dodir sa nekim, prijatan miris vaše devojke ili odličan ukus hrane iz obližnjeg restorana.
Imajte na umu da postoji dodatna vrsta misli – apstraktne, čiste ideje. Oni nisu ni vizuelni ni slušni, niti su povezani sa bilo kojim drugim čulom. One su najsuptilniji tip misli, ali ih takođe treba uključiti u našu praksu svesnog razmišljanja.
Definitivno vam je potreban sveobuhvatan pristup korak po korak. Za početak možete napraviti listu nekoliko najčešćih situacija koje su prisutne u vašim mislima. Vizuelizujte svaku od njih, jednu po jednu, dok ste prisutni.
Da biste pravilno uvežbali svoj um da svesno razmišlja, morate ponovo da stvarate sve vrste misli: vizuelne, slušne i one koje se odnose na miris, ukus i dodir. Svaki put treba da ostanete prisutni. Vizuelizirajte stvari. Zamislite određene zvukove, čula, ukuse i mirise u svom unutrašnjem biću, a u isto vreme budite svesni njih i sebe. Za neobučen um, to je definitivno težak zadatak. Ali vremenom, kako budete nastavili sa ovim vežbama, biće vam sve lakše i lakše.
Ako trening svesnog razmišljanja ugradite u svoje sednje meditacije, postojano i neizbežno ćete savladati ovu sjajnu veštinu.
Napravite plan za svoj mentalni trening. Preporučio bih da ga uključite u svoje svakodnevne sesije meditacije, po mogućnosti na kraju svake sesije. (Naravno, pretpostavljam da ste već uspostavili svoju redovnu meditativnu praksu, koja je izuzetno važna za vašu ličnu transformaciju.) Tako ćete iskoristiti smirenost postignutu tokom meditacije. Ako trening svesnog razmišljanja ugradite u svoje sednje meditacije, postojano i neizbežno ćete savladati ovu sjajnu veštinu.
Sledeća faza proširenja vaše svesti
Kada savladate veštinu svesnog razmišljanja, bićete spremni za sledeću fazu: razvoj sveobuhvatne svesti u svakodnevnom životu.
Cilj je da svoju svakodnevnu usku pažnju transformišete u difuznu, široku pažnju koja obuhvata celokupno vaše unutrašnje i spoljašnje iskustvo ovde i sada. U svojoj sjajnoj knjizi „Mozak otvorenog fokusa“, američki klinički psiholog Les Fehmi objašnjava ovaj pristup veoma detaljno.
Cilj je da svoju svakodnevnu usku pažnju transformišete u difuznu, široku pažnju koja obuhvata celokupno vaše unutrašnje i spoljašnje iskustvo ovde i sada.
Da biste razvili sveobuhvatnu svest, moraćete da vežbate sledeću vežbu od sedam koraka koja će dovesti vaš um u duboko stanje difuzne, široke i sveobuhvatne pažnje koja će takođe uključivati vaše misli:
1. Ulazak u čistu svest
Uradite tehniku rastvaranja Privremenog Ja. Ući ćete u stanje čiste svesti koje će biti odlična polazna tačka za celu vežbu. Takođe će vam omogućiti da se odmah opustite.
2. Široka vizuelna pažnja
Pogledajte plafon i pokupite samo jednu prepoznatljivu tačku na njemu. (Ovo možemo nazvati „fizičkom pažnjom“, za razliku od „mentalne pažnje“, što znači da fokusirate svoj um spolja ili iznutra na nešto.) Koncentrišite se na tu tačku 15-30 sekundi. Ako se pojavi bilo kakva misao, samo je prihvatite i vratite svoju fizičku i mentalnu pažnju na tačku na plafonu.
Zatim, dok držite oči fiksirane na tački, proširite svoju mentalnu pažnju na kružno područje oko tačke. Polako proširite oblast vaše mentalne pažnje, zadržavajući fizičku pažnju na odabranoj tački.
Lutajte po sobi neko vreme sa svojom mentalnom pažnjom. Ako vam se oči nenamerno pomeraju, jednostavno ih vratite na prvu tačku fizičke pažnje i nastavite sa ostalim delovima vida, koji su po mogućnosti više udaljeni od fizičke tačke pažnje.
Možda ćete čak pokušati da postanete svesni stvari koje stoje iza vašeg fizičkog vida.
Nakon nekoliko minuta pomeranja vaše mentalne pažnje, pokušajte da se uronite u jedinstvenu pažnju - budite mentalno pažljivi na svoju fizičku tačku i sve ostalo.
3. Široka slušna pažnja
Sada uključite zvukove u svoju široku pažnju. Počnite sa samo jednim zvukom i nastavite sa uključivanjem svih ostalih zvukova, istovremeno zadržavajući i svoju vizuelnu pažnju.
4. Svesnost o telu
Uključite svoje telesne senzacije, jedan po jedan, u svoju široku vizuelnu i slušnu pažnju. Svest o telu treba da obuhvati osećaje vašeg tela u dodiru sa vašom odećom, svaku unutrašnju napetost, mogući bol, svrab, ukus, miris i na kraju osećaj vašeg unutrašnjeg tela u celini.
5. Disanje
Zatim svojoj širokoj pažnji dodajte osećaj svog disanja. Uključite blage senzacije vazduha koji dodiruje unutrašnjost vašeg nosa, dok ulazi ili izlazi iz nozdrva. Dodajte osećaj da vazduh ide sve do dna pluća i nazad do nozdrva. Takođe, uključite u svoju pažnju pokrete dijafragme i stomaka dok udišete i izdišete.
6. Misli
Sada, uključite bilo koju od vaših misli koje se pojavljuju u celini vaše difuzne pažnje. Koristite pristup objašnjen gore. Ako se pojavi neka od emocija, primenite isti postupak na njih.
7. Spajanje svih
Konačno, postanite svesni svih ovih komponenti zajedno. Neka vaša pažnja postane sveobuhvatna, uključujući celu viziju, sve zvukove, sve telesne senzacije i svest o telu, disanje, misli i bilo šta drugo što bi moglo da se pojavi ovde i sada.
Okidači za svesno razmišljanje
Još jedan odličan način da proširite svoju praksu svesnog razmišljanja je stvaranje specifičnih misli okidača, sličnih okidačima koje učimo da bismo razvili svesnost.
Uzmite nekoliko konkretnih misli koje se često ponavljaju u vašem svakodnevnom životu. To mogu biti misli poput „Sviđa mi se“, „Odlučan sam da…“, „Ovo je tako lepo“, „Stvarno uživam u ovome“, „Sjajno“, „Ljubav“, „Istina“, „Mir“ i tako dalje. Koristite ih kao pokretače svog svesnog razmišljanja. Okidači mogu biti i vizuelne misli, poput slika određenih osoba i situacija koje se često pojavljuju u vašem umu. Kad god se ove ključne misli pojave u vašoj glavi, automatski ćete postati svesni svog uronjenja u misli, tako da ćete moći da počnete da razmišljate svesno.
Još jedan odličan način da proširite svoju praksu svesnog razmišljanja je stvaranje specifičnih misli okidača, sličnih okidačima koje učimo da bismo razvili svesnost.
Imajte na umu da misli koje izazivaju mogu biti čak i negativne. Kako obično pokreću tok drugih negativnih misli i emocija, vaša sposobnost svesnog razmišljanja će se smanjiti, pa čak i transformisati taj tok u pozitivnu ili u čistu svesnost.
Prednosti svesnog razmišljanja
Zašto uopšte moramo da naučimo ovu veštinu?
To će biti prava prekretnica vašeg unutrašnjeg rada. Možda ste pokušavali da steknete unutrašnji mir i istinsku slobodu kroz svesnost, meditaciju ili druge duhovne prakse. Ali, koliko god da ste radili, periode dubokog mira i ljubavi uvek su prekidale neke turbulencije – navale misli i emocija, prštale od patnje.
Hajde da se suočimo sa istinom: u mnogim vrstama meditativnih praksi (ipak ne u svim) mi nekako ignorišemo misli. Nečujno kažemo „OK, puštam ovu misao“ i vraćamo se unutrašnjoj tišini. Ali ovo nije dovoljno. Nismo se potpuno suočili sa tim. Mi smo to donekle ignorisali. A ignorisanje znači potiskivanje. Ne suočavamo se sa mislima i ne integrišemo ih u svoje biće. Da, pustili smo ih. Ali oni se vraćaju. Zato nam misli uvek zuje oko glave čak i nakon toliko godina naporne duhovne prakse.
U mnogim vrstama meditativnih praksi (ipak ne u svim) mi nekako ignorišemo misli. Zato nam misli uvek zuje oko glave čak i nakon toliko godina naporne duhovne prakse.
Naprotiv, kroz praksu svesnog mišljenja mi se u potpunosti ponovo sjedinjujemo sa suštinom misli. Oni su oplemenjeni, oplemenjeni našim svesnim prisustvom. Vaš proces razmišljanja će postati najefikasniji. Neće biti suvišnih ili ponavljajućih misli. Svesno ćete ih podizati samo kada vam zatrebaju. I pojavljivaće se sve ređe, ali uvek po potrebi.
Duboki, božanski mir će sve više prožimati vaš život. Vaše srce će se otvoriti, a potoci Božanske ljubavi sve više će teći iz vašeg bića. Nema poređenja sa ovim. Ne postoji materijalno, mentalno ili emocionalno iskustvo iz ovog sveta koje se može porediti sa takvom Radošću.
Želim vam divan dan!:-)
Dodajte komentar