Koliko puta ste čuli: život je tako težak; ljudi su sebični; nikome ne verujte; to je njegova (njena) krivica...? Vrlo često, sigurno. To je mentalitet žrtve na delu. Za neke ljude uvek je neko ili nešto kriv.
Skoro svi nosimo mentalitet žrtve, bez obzira na pol, profesiju, godine (osim male dece) ili bilo koju drugu odrednicu. Uzimajući formu identiteta i ponašanja žrtve, ovaj mentalitet vrlo često izbija na površinu u svakodnevnom životu iz dubine naše podsvesti, donoseći nam brojne nevolje ili pojačavajući već postojeće.
Identitet žrtve je štetan za naše mentalno i fizičko zdravlje. Međutim, kao i svaki drugi deo našeg bića, on igra važnu ulogu u našem sazrevanju i duhovnom razvoju.
Identifikacija identiteta žrtve
Možda je najteži deo procesa oslobađanja od ovog identiteta prvo njegovo prepoznavanje. Kako se manifestuje? Kako odmah prepoznati pojavu identiteta žrtve u svakodnevnom životu? Evo najvažnijih indikatora:
Okrivljavanje drugih ljudi. Kad god je pritužba, ogovaranje ili zapomaganje vezano za okrivljavanje nekoga, čak i ako se čini potpuno opravdanim – to je manifestacija mentaliteta žrtve. Na taj način osoba nesvesno pokušava da dobije pažnju, saosećanje, podršku, potvrdu da se neko prema njoj ponašao nepravedno, grubo, grubo... Okrivljavanje drugih uvek je znak identiteta žrtve.
Okrivljavanje sebe. Često osoba u identitetu žrtve ne krivi druge ljude, već sebe. Emocija krivice za dela koja je očigledno učinila ili nije počinila potpuno je obuzima. Ona je u stanju samosažaljenja u njegovom ekstremnom obliku.
Intenzivno se žali na to drugim ljudima (iako ponekad sve drži za sebe). Takve pritužbe su takođe veoma opasne za mentalnu stabilnost i opšte zdravlje osobe. Okrivljavanje okolnosti. Mnogi ljudi se takođe često žale na životne teškoće koje su ih zadesile.
U ovom slučaju, osoba ne krivi sebe ili druge ljude. Umesto toga, on krivi okolnosti i teškoće u svom životu. Međutim, to je i dalje oblik identiteta žrtve, gde „žrtva“ svesno ili nesvesno krivi život, Boga, univerzum, društvo, nesrećne događaje itd.
Dakle, osnovni atribut identiteta žrtve je okrivljavanje.
„Žrtva“ obično kaže sebi ili drugima:
Ne mogu. Život je težak. Život je borba. Ja sam uvek žrtva. Uvek imam problema. Ljudi su sebični. Ne možete verovati ljudima. Drugi su bolji od mene. Čuvajte se prevare; svuda je. Uvek me svi zadirkuju. Ne razumeš koliko mi je teško.
Osnovni atribut identiteta žrtve je okrivljavanje.
Podsvesni uzroci mentaliteta žrtve
Dakle, osoba sa snažnim mentalitetom žrtve često govori o svojim poteškoćama i krivi druge ljude da su izazvali sve njihove probleme. Na taj način pokušavaju da steknu simpatije drugih za nepravdu i patnju u svom životu. Ovo ponašanje naizgled olakšava njihov bol. Često se žale da je život težak i nepravedan, da su ljudi zli, sebični i da nikome ne treba verovati.
Osoba koristi ove tvrdnje da opravda svoje ponašanje. Ponekad „žrtva“ može da izjavi i da na taj način lakše prepozna zlonamerne ljude i da se bolje pripremi za nedaće u budućnosti, da se zaštiti na vreme. Naravno, to je i pogrešan način da se nađe opravdanje za očigledne psihološke probleme koji ih muče.
Shodno tome, osoba koja je u identitetu žrtve naizgled dobija:
Saosećanje od drugih; Uteha i ublažavanje njihove patnje; Lakše prepoznavanje „sličnih opasnosti“ kako bi se zaštitili u budućnosti; Izbegavanje mogućih kazni kroz naviku prebacivanja odgovornosti za sve moguće greške sa sebe na druge.
Primetite da sam ovde naizgled upotrebio tu reč. Ono što osoba želi da dobije ulaskom u identitet žrtve je u najboljem slučaju privremeno, au najgorem potpuno lažno.
Obično se mentalitet žrtve usađuje u osobu u ranom detinjstvu. Malo dete je kao sunđer - upija sve od svojih roditelja, braće i sestara, prijatelja, baka, deda, nastavnika i drugih autoriteta. Sva njihova uverenja, identiteti, stavovi, obrasci ponašanja – sve to lako postaje deo dečjeg mentalnog sklopa, ostaje duboko usađeno u njega/nju, i nastavlja da deluje sa nesvesnog nivoa tokom celog života.
Posledice na svakodnevni život
Ponekad veoma traumatični ili značajni događaji u adolescenciji ili odraslom dobu mogu imati snažan uticaj na budući život i obrasce ponašanja osobe. Na primer, ako neko doživi bolan razvod, to kod njega može stvoriti uverenje da se pripadnicima suprotnog pola ne može verovati, da su „svi isti“ itd. Na taj način će se ta osoba staviti u viktimizovanu poziciju i time u velikoj meri zakomplikovati sve svoje kasnije ljubavne odnose.
Ono što osoba u identitetu žrtve zaista gubi je sledeće:
Moć da kontrolišu svoj život, da ga usmeravaju kako žele; Odgovornost za sopstveni život što donosi urođenu snagu i moć; Nevinost, otvorenost i čistota sopstvenog srca; Ljubav prema drugim ljudima ali i prema sebi; Snaga i sposobnost da oproste i tako zaleče sopstvene rane; Intrinzična neranjivost njihove aure i energetskog tela; Mir i spokoj njihovog uma.
Na suptilnom nivou, osoba u identitetu žrtve postaje podložna uticajima različitih negativnih energija, uključujući čak i strane i zlonamerne entitete koji se mogu držati njihovog energetskog tela ili aure, iscrpljivati ih i podsticati agresiju i druge negativne događaje u životu.
Kako prevazići identitet žrtve?
Da li zaista želimo da izgubimo tako važne, neizmerne blagoslove, a zauzvrat dobijemo samo „mrvice“ na trpezi života u vidu privremene utehe ili lažnog saosećanja drugih?
Naravno, i ja sam se s vremena na vreme bavio identitetom žrtve. Okrivljavao sam razne ljude i okolnosti – roditelje, prijatelje, poznanike, kolege, posao, školu, društveni sistem, mentalitet ljudi, „povlačenje veza“, nepravdu, život, čak i Boga... Kao i svaka osoba koja ponekad boravi u tom identitetu, i ja sam sticala osećaj privremene utehe, lažnu utehu, lažnu prisnost, uvek bih izbegao tuđu prisnost, uvek bih izbegao osećaj prevare sa drugima... malo mog dragocenog mira uma, dodatno zatvaranje mog srca i nesvesno odustajanje od svoje urođene moći i kontrole nad životom.
Opraštanje vodi do ogromnog olakšanja!
Možda sada mogu reći da sam sve to prilično prevazišao. Oprostio sam mnogo, a moja žrtva se više skoro i ne pojavljuje. I, verujte mi, na sopstvenoj koži sam vrlo jasno iskusio da oproštaj vodi do ogromnog olakšanja.
Zaista, kako se osloboditi identiteta žrtve? Evo nekoliko predloga:
Redovno vežbajte meditaciju ljubavi i saosećanja (ljubaznost). Razvijajte i negujte ljubav u svom srcu. Negujte osećaj zahvalnosti za sve u životu. Mnoge naučne studije su pokazale da je zahvalnost jedan od najjačih pokretača uspeha, zdravlja i sreće u životu.
Budite zahvalni čak i na naizgled negativnim stvarima, jer nas uče mnogim životnim lekcijama. Kroz njih sazrevamo, jačamo i stičemo dubinu ličnosti. Oprosti SVIMA. Iako može izgledati teško ili nemoguće, barem pokušajte.
Idite od najmanjih i najmanje važnih događaja i ljudi do onih najtežih, uključujući svoje roditelje. Budite uporni. Oprost će doći pre ili kasnije i osetićete pravu promenu u svom srcu. Svaki oprost će vam doneti suptilnu i duboku transformaciju.
Pokušajte odmah da prepoznate sve pritužbe drugih ljudi. Čim postanete svesni toga, pokušajte da odmah uđete u stanje prisustva i ljubavi. Nemojte aktivno učestvovati u takvom razgovoru. Ponudite „žrtvi“ svoju toplu podršku, ne podržavajući njihove igre okrivljavanja, već svojim tihim prisustvom i saosećanjem.
Pogledajte da li možete pažljivo da ih ohrabrite da postanu bolja osoba. Ako smatrate da bi vaš kolega prihvatio vaš savet, suptilno i nežno ukažite na sopstvenu odgovornost ili konkretnu priliku kako bi mogli da izađu iz začaranog kruga krivice i krivice. Prepoznajte svoj „govor žrtve“. Uhvatite sebe kako pričate o svojim nevoljama, problemima i teškoćama, o ljudima koji su se prema vama ponašali agresivno ili nepravedno, o teškim okolnostima ili brojnim negativnostima u društvu.
Odmah se „prizemljite“, postanite prisutni ovde i sada, shvatite da niste žrtva, već ste u potpunosti odgovorni za svoj život, prećutite ili okrenite priču na bolju temu. U slobodno vreme analizirajte svoj identitet žrtve u svakoj situaciji i specifične „dobive“ koje ste kroz to stekli. Pokušajte da dobijete uvid u to šta dobijate prevazilaženjem ovog identiteta u svim tim specifičnim situacijama i kako bi se vaš život promenio na bolje. Savladajte negativna uverenja koja su vam usađivali različiti autoriteti i društvo u celini („život je težak,“
„Život je borba“, „Ja sam žrtva“, „Uvek imam probleme“, „ljudi su sebični“, „nikome ne treba verovati“ itd.).
Kada se trajno oslobodite tog suptilnog, ali duboko ukorenjenog, žrtvovanog stava, veliki teret će pasti sa vašeg srca. Duboki mir će prožimati vaše biće. Ljubav i saosećanje i prema sebi i prema drugima će procvetati u vašem srcu i u vašem biću će se otvoriti novi vidiki slobode.
Srećan unutrašnji rad!:-)
Dodajte komentar