Ko je pravi gazda u vašem umu?
Gotovo od dana kada ste rođeni, bili ste žrtva nesvesnog programiranja iz unutrašnjih i spoljašnjih procesa. Smešno je kako će oni sa najjačim umom i najsnažnijim ličnostima insistirati da hipnoza ne deluje na njih, da na njih ne utiču drugi i da su gospodari svog sveta. Nažalost, ovo jednostavno nije tačno. To je fikcija.
Dolazimo na svet kao kompjuter u kutiji; postoji operativni sistem, ali softver tek dolazi. Slede jezik, kultura, religija, stavovi i iskustva. Spoljni program koji se odvija je lako uočljiv - roditelji, vršnjaci, porodica, nastavnici, verski predstavnici, mediji, umetnost, drame... spisak je, bukvalno, beskonačan.
Glasovi iznutra
Interno programiranje je malo suptilnije, a opet još moćnije. Ovde sarađujemo sa sopstvenim rastom... ili padom. Svako iskustvo se poredi i suprotstavlja prošlim iskustvima i meri nade, snove i očekivanja. Svi ovi koncepti su međusobno zavisni, što znači da je osećaj sopstva i nivo njegovog zadovoljstva vođen gomilom fenomena koji su uglavnom nesvesni. Jednostavno rečeno, nesvesno brbljanje koje se odvija u našim umovima takođe utiče na naš osećaj ko smo, svet u kome živimo i naše mesto u njemu.
Buđenje: prvi korak
Shvatanje da imamo unutrašnji svet jedva čujnog mentalnog brbljanja, misli, razmišljanja, sećanja, osećanja i emocija koji upravljaju načinom na koji se bavimo ljudima, situacijama i našim okruženjem je prvi korak ka oslobađanju od našeg programiranja.
Ali to je zastrašujuća pomisao. To znači prihvatanje da naša religija nije apsolutna istina, da su naši običaji i verovanja nasleđeni. Sta? Kako se usuđuje da kaže ovo! Ja sam [ovde unesite versku denominaciju] jer iskreno verujem da je to istina i biram to svaki dan. Izvinite. To jednostavno nije tačno. Ne odbacujem religiju i kulturu i ne mislim na uvredu onima koji cene tradiciju. To su pozitivni softverski paketi koji su instalirani u naše operativne sisteme, ali softverski paketi ipak.
Cenzurisano
Ako ne prihvatate da se programiranje dešava, ako ne priznate da su mnogi aspekti vašeg stava i pristupa životu određeni rođenjem zbog uticaja kojima ste bili izloženi, tada će postojati veliki delovi vašeg psihološkog pejzaža za koje nemate nade da ćete ih razotkriti. Vaš um će čitati kao poverljivi državni dokument sa velikim delovima teksta i slika zatamnjenim.
Programiran sam: šta sad?
Baš kao i softver na vašem telefonu, mentalno programiranje se može ažurirati ili prepisati. Čak se i ceo operativni sistem može promeniti. Operativni sistem je drugačiji kotlić i nije u fokusu ovog članka, međutim, radi jasnoće, o njemu možete razmišljati kao o fizičkom statusu osobe – kako je njihov mozak povezan, fizičko zdravlje itd. Ako doživite moždani udar, možda ćete morati da počnete ispočetka sa potpuno drugačijim operativnim sistemom nego što ste imali ranije.
Pogledajmo proces programiranja i kako možemo da preuzmemo kontrolu nad njim. Postoji nekoliko načina na koje možemo svesno programirati svoj um. Neki ili svi će vam biti poznati, ali možda niste mislili o njima kao o tehnikama programiranja. Ovo su:
MolitvaHipnozaAutohipnoza/Samogovor Molitva kao tehnika mentalnog programiranja
Pogledajmo hrišćansku „Molitvu Gospodnju“ ili „Oče naš“ kao primer. Ovo je samo primer i ne izdvajam hrišćane iz bilo koje druge religije. Molitva glasi ovako:
„Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje, da dođe carstvo tvoje, da bude volja tvoja, kako na zemlji tako i na nebu.
Hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam sagrešenja naša, kao što i mi opraštamo onima koji sagreše nama,
I ne uvedi nas u iskušenje, nego izbavi nas od zla.
Amin”
Kada hrišćanin recituje ovu molitvu, oni veruju da se obraćaju direktno svemogućem, jednom Bogu, da će Bog čuti ovu molitvu od njih lično i da Bog može izabrati da odgovori na nju. Bez obzira na to da li je ono u šta veruju istina ili ne, dok veruju da je istina (vera može da pomera planine), postoji mehanizam koji će doneti unutrašnji mir i zadovoljstvo - i bolje ishode za čoveka u svakodnevnom životu. Kada razložimo molitvu, vidimo da ona sadrži nekoliko principa koji su od vitalnog značaja za rast i mentalno zdravlje:
Prepuštanje ili prihvatanje sveta u kome živimo (predanje Bogu) Zahvalnost za sve što doživljavamo (hleb naš nasušni) Opraštanje – sebi i drugima Duhovno vođstvo – „ne uvedi nas u iskušenje“
Kada osoba donese svestan izbor da vodi računa o ovim stvarima u svom svakodnevnom životu, rezultati mogu biti transformativni. Po mom mišljenju, nije slučajno da se praktičari vere osećaju kao da doživljavaju istinski odnos sa živim Hristom i/ili sa Bogom. Ovi principi nam omogućavaju da se efikasnije bavimo stvarnošću. Rezultat, mnogo harizmatičnija osoba. Obratite pažnju na koren reči, „harizma“ – i Krišna i Hrist dele taj koren. Reč vidimo i na ruskom - „Ksarašo“ (izgovara se Ch-ah-rosh-oh gde „ch“ zvuči slično „ch“ u škotskom „loch“).
Međutim, ovo nije namenjeno da bude religiozni post, za one koji osećaju da im uništavam veru, dozvolite mi da to preformulišem na drugačiji način. Moja tvrdnja da je molitva oblik mentalnog programiranja ne mora da znači da ne postoji Bog, ali zahteva drugačiji način razmišljanja o Bogu. Neki veruju da smo svi deo jednog živog Boga, koji delimo univerzalnu svest. Po istom principu, podešavanjem na naš „veći um“, imamo moć da potpuno resetujemo naš softver.
Verovatno se većina ljudi identifikuje sa svojim softverom, svojim ego identitetom, što znači da provode svoje živote doživljavajući krizu identiteta dok se jedna verzija sebe za drugom kvari, postaje zastarela ili neefikasna, ili potpuno propada (mentalna bolest, neuroza, slom).
Problem sa molitvom
Ako ste ikada sreli pobožnu religioznu osobu koja je naišla na krizu svoje vere, u tome leži problem. Moraju da čuvaju veru. Vera zaista pomera planine. Ako nema vere, nema ubeđenja u molitvama. Oni postaju neefikasni. Pojavljuje se negativno razmišljanje. Ovo utiče na način na koji osoba komunicira sa svojim svetom i to ponašanje utiče na njene ishode. To je začarani krug. Molitva dobro funkcioniše sve dok ne izgubimo svoje najdragocenije voljene ili se dogodi neki drugi užasan događaj.
Međutim, čak i kada ljudi izgube veru ili dožive sumnju, molitva i dalje ima neki efekat. Dokazi sugerišu da kada nešto kažemo svojim fizičkim ili unutrašnjim glasom, podsvest u to veruje - čak i ako naše svesno ja to ne veruje.
Šta je sa hipnozom?
Hipnoza je kolaborativna igra koju igraju dvoje ili više ljudi. Osoba koju treba hipnotizovati pristaje da dozvoli hipnotizeru pristup njihovom umu. Hipnotizer deluje kao fasilitator kako bi pomogao subjektu da preoblikuje svoje razmišljanje, ali to je saradnja. Hipnotizer ne može naterati drugu osobu da uradi nešto što ona ne bi želela da uradi. Da li to znači da osoba mora dati dozvolu da bude hipnotisana?
Ne moramo da damo dozvolu da budemo hipnotisani. Ne treba ni da verujemo da je hipnoza moguća. Ako je hipnotizer želeo da vas natera da goli trčite po ulici, to se verovatno neće desiti. Videli biste ih kako dolaze sa jedne milje i odupirali biste se pokušajima da budete programirani. Kapija bi bila zatvorena.
Hipnoza se dešava svuda oko nas
Treba samo pogledati koliko drastično mogu da se promene modni trendovi ili druge načine na koje ljudi dozvoljavaju da budu pod uticajem reklama, kulture slavnih ili uglađenog kopirajta da bismo videli koliko spoljne sile suptilno rade na našem načinu razmišljanja.
Kada pristanemo da budemo hipnotisani i sarađujemo sa uputstvima hipnotizera, moguće je da uđemo u veoma duboko stanje nalik transu, gde se ideje mogu plasirati pomoću afirmacija, pričanja priča i tehnika vizuelizacije. Efekat može biti intenzivan i moćan.
Šta je problem sa hipnozom?
Zamislite osobu koja ima najmanje znanja u tehnologiji u kancelariji. Oni provode ceo dan na računaru, otvarajući prozor za prozorom, a da ga nikada nisu isključili, nikada ne brišu svoje privremene internet datoteke ili svoje e-poruke.
Svakih nekoliko meseci dođu do kritične tačke kada njihovi računari ne mogu da funkcionišu zbog nedostatka radne memorije (na primer). Tako da pozivaju IT osobu. IT osoba se prijavljuje na svoju mašinu daljinski i identifikuje problem ili ga rešava. Problem je rešen, ali je privremen.
Hipnotizer vam daje ribu, ali vam ne pokazuje kako da pecate
IT osoba može održati predavanje o najboljoj praksi, ali ako se to ne shvati ili se ne razume, dobijaju drugi poziv tri meseca kasnije.
Tako je i sa hipnozom. Kada pristanemo da budemo hipnotisani, dozvoljavamo hipnotizeru da nam pomogne da rešimo određeni problem - pušenje, zavisnost od čokolade, odbojnost prema vežbanju - ali nismo nužno mudriji u smislu kako funkcioniše naš sopstveni um.
Šta je autohipnoza ili samorazgovor?
Kada shvatite mehanizme koji rade, možete sami sebe da hipnotišete. Čak i govoreći sebi pozitivne stvari na putu do sastanka („Izgledam sjajno. Oni će me voleti.“), može uticati na način razmišljanja. Zbog toga je toliko važno da vodimo računa o rečima koje izlaze iz naših usta i mislima na kojima sebi dozvoljavamo da se zadržimo.
Oni koji uče malo više mogu naučiti kako da uđu u dublji trans ili da koriste muziku da postignu isti cilj. Zatim će ponoviti pažljivo izrađene afirmacije ili će slušati dobro napisan scenario vizuelizacije, kako bi resetovali svoje razmišljanje.
Šta se ovde ne voli? Ništa sve. Sve je dobro. Međutim, baš kao i hipnoza, ono što radimo je ulazak i rešavanje specifičnih problema koje smo identifikovali. Ne stičemo bolje razumevanje našeg uma. Ima mnogo slepih tačaka.
Meditacija kao put do mentalnog programiranja
Dozvolite mi da pre svega počnem tako što ću objasniti šta mislim pod meditacijom i razlikovati je od svesnosti. Ovo je suptilna, ali važna tačka.
Ako odlučimo da svu našu pažnju usmerimo na ovaj trenutak, svaki fizički osećaj, svaki aspekt naše percepcije itd., onda je to svesnost i da, to je takođe meditacija. Meditacija, u najstrožem smislu, nije nešto što se radi. Tako se rade druge stvari!
Svesnost će ići toliko daleko da nam pomogne da rastemo jer ako sam svestan dok jedem svoju omiljenu hranu ili pažljiv dok vežbam tai či, fokus je na aktivnosti jedenja ili osećaju kretanja kroz tai chi forme. To je sjajno, ali neće nužno doneti povećano samospoznaju, mudrost ili smisao života.
Ako odlučim da praktikujem svesnost dok ležim ili mirno sedim na tihom mestu, pošto moja svest „shvata“ da nema šta da se vidi u spoljašnjem svetu, ona mora da usmeri svoju pažnju ka unutra – na um, na unutrašnji svet. To je ono što mislim pod meditacijom.
Otkrivanje unutrašnjeg sveta
Kada meditiramo, postajemo mnogo svesniji koliko mentalnog brbljanja ulazi u naše lobanje. Zapanjujuće je! Čak će i najiskusniji praktičari biti svedoci raznih vrsta smeća koji se dešavaju među njihovim ušima. Dakle, kada neko kaže: „Ne mogu da meditiram. Ne mogu da nateram svoj um da utihne.“, oni pogrešno razumeju šta je proces.
Ako um utihne, ako jezerce umiri, ako nebo postane bezoblačno i plavo, fantastično. To je odlično mesto za biti ALI to nije cilj. Svedočenje haosa je isto tako vredno.
Ako um utihne, ako jezerce umiri, ako nebo postane bezoblačno i plavo, fantastično. To je odlično mesto za biti ALI to nije cilj. Svedočenje haosa je isto tako vredno.
Misli i osećanja su kao duhovi u umu
Ono što je važno jeste da shvatite da se sve te aktivnosti (i više od toga) dešavaju iza kulisa i da shvatite da ste odvojeni od nje. Mi nismo naše misli. Mi nismo naše emocije. Mi nismo naša dela. Mi smo svedoci. To je važan korak u razumevanju i reprogramiranju uma.
Ako se bolje upoznamo sa onim što se dešava u našim umovima, to znači da kada živimo svesno svoje živote možemo biti svesni onoga što se dešava iznutra kao što smo i spoljašnjeg fizičkog sveta.
Meditacija znači „pun administrativni pristup“
Za razliku od upotrebe hipnotizera ili prakse autohipnoze, meditacija i svesnost omogućavaju veći administrativni pristup operativnom sistemu. Praktičari postaju efikasniji u identifikaciji koji su programi korisni i rade za njih, a koji nisu.
Meditacija nam daje snagu da napustimo programiranje ili uslovljavanje koje je kontraproduktivno za naš lični rast i efikasnost u svetu.
Postajemo IT osoba. Možemo da vidimo probleme i da ih rešimo. Imamo veliku sliku.
Meditacija nam daje snagu da napustimo programiranje ili uslovljavanje koje je kontraproduktivno za naš lični rast i efikasnost u svetu.
Mrtve tačke: razlog zašto nam je potreban vodič
Čak i iskusni meditanti imaju slepe tačke. Uklanjanje programa može se uporediti sa čišćenjem prozora automobila po hladnom vlažnom danu. Bez obzira koliko puta ga očistite, problem nije rešen dok se topli ventilator ne pokrene. Tako funkcioniše um.
Možemo misliti da smo identifikovali problematičan program i, kada ga postanemo svesni, taj deo našeg uslovljavanja gubi svoju moć. Međutim, takve programe je mogao kreirati drugi program. Izbrišemo jedan program, ali izvorni program samo stvara drugi neurotični obrazac ponašanja.
Programi koji kreiraju programe
Traume i druga iskustva koja utiču na nas u mladosti mogu nas ostaviti sa duboko ukorenjenim osećanjem bezvrednosti. Godine mogu da prođu i možemo postići sve vrste dostignuća, ali ako se to suštinsko uverenje ne prepozna, ne suoči, ne razume i ne nosi sa njim, ono će nastaviti da se manifestuje na druge načine - u našim odnosima, našim izborima u karijeri, našem pogledu na svet.
Naučite da volite sebe
Nedostatak samoljublja ili samopoštovanja može značiti da ne verujemo da smo vredni boljeg života, pa sarađujemo da bismo ispunili proročanstvo kroz neuspeh ili samosabotažu.
Ovde dobro savetovanje, duhovno vođenje, terapija ili podučavanje mogu biti od vitalnog značaja za naš rast. Ponekad nam je potreban spoljni vodič da ili uoči slepu tačku za nas ili da nas usmeri ka njoj kako bismo je sami otkrili.
O Martinu Morisonu
Program vodi Martin Morrison koji praktikuje meditaciju već 35 godina i uključuje aktivnosti preuzete iz njegove kreativne prakse borilačkih veština i kurseva samozaštite.
Martin ima veliko iskustvo u radu sa promenom načina razmišljanja kao trener i trener i radio je sa preduzećima, školama i Nacionalnom zdravstvenom službom. Pored rada na meditaciji i promeni načina razmišljanja, Martin radi i kao radio voditelj i profesionalni pisac.
Dodajte komentar