Ljudi oko nas nesvesno igraju određene uloge u našim životima. Mi ih doživljavamo kao voljene, prijatelje, poznanike, protivnike, neprijatelje... Za svakog od njih imamo čitav spektar uobičajenih ponašanja i mnoštvo emocija. Ipak, emocije koje su obično u našem fokusu su one negativne. Često vidimo greške i loše osobine, čak i kod naših prijatelja. Zašto je to tako?
Jer oni su zapravo skriveni u nama. Te „greške“ i osobine žele da se ponovo pojave i reintegrišu sa celinom našeg bića.
Ove emocije nam govore istinu o nama.
Uloga optužbi i krivice
Kada bi nas često optuživali za neko loše ponašanje, posebno u detinjstvu, sigurno bismo imali mnogo potisnutih negativnih emocija, poput ozlojeđenosti ili krivice. To nas neminovno dovodi do mnogih izliva besa, što za nas znači patnju kao i patnju za ljude oko nas.
Krivica je veoma destruktivna emocija. Ona se razvija kada jasno postanemo svesni nepravednosti dela koja smo počinili prema drugima. To može predstavljati veliku opasnost po naše zdravlje, uništiti sve naše odnose i potkopati naše poduhvate. Našoj podsvesti to implicira da smo se loše ponašali i da zaslužujemo da budemo kažnjeni. To je ozbiljno opasna linija razmišljanja. Nemilosrdno privlači odgovarajuće životne okolnosti, u kojima ćemo na kraju biti kažnjeni na razne načine.
Ogorčenost je neka vrsta obrnute krivice. Usmeren je na druge, optužujući ih da čine pogrešne stvari i želeći da budu kažnjeni. To je takođe opasna emocija koja deluje u pozadini naše ličnosti, na duge periode, što kvari naše zdravlje i naše odnose sa ljudima. To može potkopati našu sposobnost da postignemo ciljeve i živimo uspešan život uopšte.
Krivicom i ozlojeđenošću optužujemo sebe i druge za brojna nedjela i samim tim posjedujemo odgovarajuće loše osobine.
Ali postoji i ozlojeđenost drugih usmerena prema nama. Moramo li nekako da se nosimo sa tim? Apsolutno. Ta ozlojeđenost nam pokazuje šta je zapravo u nama.
Moramo se osloboditi ovih podsvesnih uticaja. U suprotnom, ova osećanja će neprestano potkopavati naše živote. Moramo ih ponovo integrisati u celinu našeg bića.
Holografski princip u upotrebi
Mnogo sam pisao o ovom principu. Po mom mišljenju, ima ogromnu moć da transformiše živote ljudi. Zašto? Zato što u osnovi kaže ovo: Mi smo deo univerzalnog holograma. Svaki deo holograma sadrži sve informacije o celom sistemu. Svako ljudsko biće ima sve informacije o svemu okolo, a ta informacija je obično duboko skrivena u njegovom biću. Naš individualni spoljašnji svet, uključujući ljude i događaje, je simbolička projekcija našeg unutrašnjeg bića i nesvesnih delova naše ličnosti, mi ćemo se promeniti u skladu sa realnošću. Su potpuno odgovorni za naš život. Mi smo glavni. Ova poslednja izjava je najvažnija. Vodi nas na izvanredno putovanje unutrašnje transformacije i širenja svesti, gde moramo biti potpuno iskreni prema sebi. Na tom putu sve zavisi od nas. Mi smo u potpunosti zaduženi za svoj život i niko drugi ne može biti odgovoran za naš život. To je put unutrašnje moći koji nas vodi ka konačnom oslobođenju, šta god to značilo.
Uvek postoje dve strane novčića
Pored rada na osećaju krivice[1] koji možda već u izvesnoj meri osećamo, transformacija odnosa mora da obuhvati dve naizgled suprotne strane: osobine koje vidimo kod drugih, kojih oni nisu svesni, i naše sopstvene osobine kojih nismo svesni, ali su vidljive drugima. U stvari, ovaj dvosmerni proces je deo preuzimanja pune odgovornosti za sopstveni život. Postajemo svesni svih negativno percipiranih elemenata ličnosti, kako u drugoj osobi tako i u nama, pronalazimo sve te elemente u nama i ponovo ih integrišemo u svoje biće. Ali kako da to uradimo?
1. Dosadne osobine i ponašanja druge osobe (da, i mi imamo te osobine i ponašanja!)
Da li smo u pravu kada nekoga optužujemo da je loša osoba? Možda da, možda ne. Možda su on ili ona zaista pogrešili. Međutim, to uopšte nije važno. Bitna stvar je da ista osobina koju vidimo kod drugih leži duboko skrivena u nama.
Prvo, treba da promislimo o svom životu i da pronađemo u sebi sve osobine i ponašanja koja često kritikujemo kod osobe sa kojom želimo da počistimo odnos. Uvek je bolje pronaći konkretno ponašanje u našoj prošlosti koje je u suštini isto kao ponašanje koje smo do sada kritikovali. Međutim, ako ne možemo da evociramo posebno odgovarajuću situaciju iz prošlosti, ipak možemo proglasiti da postoji takav „deo“ našeg bića. Zatim mu dodeljujemo konkretna svojstva i primenjujemo tehniku jednog ili dvostrukog lanca. Tokom procesa, verovatno ćemo videti da element ličnosti koji želimo da reintegrišemo zaista postoji duboko u našem podsvesnom umu. Ona će se stopiti sa celinom našeg bića.
2. Dosadne osobine i ponašanja koje druga osoba vidi u nama (da, on/ona je u pravu - mi imamo te osobine i ponašanja!)
Vrlo često uopšte ne prihvatamo osobine za koje smo optuženi. Ne vidimo nikakvu vezu sa našim stvarnim ponašanjem. Obično smo čak i uvređeni ovim tvrdnjama. Štaviše, naš logički um ne može naći nikakvo opravdanje za takve ideje. Vidimo samo nepravdu.
Kao što smo ranije saznali, naš kritičar bi svakako trebalo da se osvrne unazad i pokuša da pronađe istu negativnu osobinu u sebi. Mi smo projekcija njihovih sopstvenih skrivenih osobina. Njihov život je njihova odgovornost. Period.
Ali... I mi tražimo svoje oslobođenje. Gde je naša odgovornost?
Da li je moguće da su negativni navodi drugih ljudi prema nama tačni?
U stvari, da. Oni su uvek istiniti. Kako to?
Ako na ovo pitanje primenimo holografski princip, neizbežno ćemo zaključiti sledeće: sva ponašanja i osobine koje drugi vide i osuđuju u nama, zaista postoje u nama, duboko skriveni od naše svesti. Obrazloženje je prilično jednostavno: mi smo deo njihovog individualnog univerzuma, kao što su oni deo našeg.
Na primer, vaš prijatelj vidi lošu osobinu u vama. Kako vi simbolično predstavljate deo njene ličnosti, ona u vama vidi njihovu sopstvenu osobinu. Međutim, kako ta osobina definitivno postoji u njoj, ista osobina mora postojati i u vama. Ipak, to neće biti identična osobina, jer svaka osoba ima različite podsvesne filtere za sagledavanje stvarnosti.
Međutim, „negativna“ osobina koju vaš prijatelj vidi u vama – postoji u vama, duboko skrivena u slojevima vašeg nesvesnog bića. Morate to iskopati i ponovo integrisati u svoju ličnost. Zato, svaki put kada vas neko za nešto optuži, nemojte se ljutiti. Naprotiv, imate pravi razlog da budete srećni – oni ukazuju na vašu duboko skrivenu osobinu koja je zrela za reintegraciju.
[1] Rad na reintegraciji krivice i ozlojeđenosti opisan je u knjizi „Deep Personal Transformation“, koja je dostupna preko servisa Amazon i Books2Read.
Kako osloboditi negativne emocionalne veze između dvoje ljudi: dvosmerni rad
U skladu sa gore navedenim, ako zaista želimo da rešimo problem sa drugom osobom, treba da radimo u dva pravca: osobine koje vidimo u njima i osobine koje oni vide u nama.
Prvo napravite listu najvažnijih osobina i drugih elemenata ličnosti koje vidite kod svog prijatelja (ili protivnika).
Zatim napravite još jednu listu osobina i drugih elemenata ličnosti za koje mislite da vaš prijatelj vidi u vama.
Preporučljivo je da sa svojih lista napravite parove suprotnih osobina (šta god suprotno značilo za vas). Možete kombinovati osobine sa obe liste ili napraviti parove sa iste liste. Na taj način možete primeniti proceduru unutrašnjeg trougla[1] na ove parove suprotnosti.
Takođe možete koristiti tehniku jednog lanca ili tehniku dvostrukog lanca[2] na svakom pojedinačnom elementu vaše ličnosti, jedan po jedan.
U ovom poslu morate nemilosrdno biti iskreni prema sebi, inače nećete postići ništa. Što je još gore, lagaćete sebe i na kraju pasti u još dublje blato patnje.
Naravno, slobodni ste da koristite bilo koju drugu tehniku uma za koju verujete da je efikasna za vas. Gotovo sve tehnike, ako se pošteno primenjuju, donose manje-više dobre rezultate.
Jedan od mojih omiljenih pristupa je opraštanje. Pokušajte da oprostite i drugoj osobi i sebi, duboko i svim srcem. Postanite svesni da osoba jednostavno ne može da se ponaša drugačije, zbog svojih unutrašnjih ograničenja. Isto važi i za vas. Ponavljajte opraštanje onoliko puta koliko možete i što češće možete. Uvek pomaže i oslobađa neku negativnu energiju. Takođe otvara put ljubavi. Da, moći ćete da volite svakoga, čak i svoje protivnike. To je sveti gral svake problematične veze.
Primer iz stvarnog života
Jedan od mojih najbližih prijatelja, zvaćemo ga Stiv, imao je hronični problem u vezi sa svojim očuhom, „Džordžom“. Moj prijatelj je bio pod velikim Džordžovim uticajem i bio je veoma servilan prema njemu. Stivov očuh ga je redovno optuživao za mnoge stvari i, što je najvažnije, stalno ga je prezirao.
Nesumnjivo, Steveova ogorčenost je bila veoma jaka. Glavna osobina koju je Stiv video kod svog očuha bila je sklonost da ima apsolutnu kontrolu nad njim.
Stiv je bio svestan greške cele situacije, ali nikada nije uspeo da je reši, sve dok nije naišao na Sistem reintegracije.
Napravio je dva spiska, jedan sa glavnim Džordžovim optužbama, a drugi sa sopstvenim optužbama prema tom čoveku. Koristio je tehniku jednog lanca na svim osobinama, jednu po jednu.
Dve najvažnije osobine na kojima je radio bile su očuhov prezir (prema njemu), kao i Džordžova sklonost da kontroliše sve (kako je to Stiv shvatao).
Razmišljao je o svojoj ogorčenosti prema očuhu i jasno se setio u mislima nekoliko situacija iz detinjstva u kojima je pokušavao da nametne strogu kontrolu nad svojom mlađom sestrom. Postao je svestan da je, kada je malo odrastao, počeo da oseća krivicu zbog takvog ponašanja i svesno je pokušavao da potisne svoj nagon za kontrolom nad drugim ljudima. Uspeo je, mada samo privremeno. Njegova potisnuta osobina podigla je glavu u drugoj osobi van njegovog sopstvenog bića, a to je bio njegov očuh. Sam taj uvid bio je od ogromne važnosti za Stiva. To je bila njegova sopstvena osobina, zaista.
Stiv je radio tehniku jednog lanca na svojoj novootkrivenoj osobini, nagonu za kontrolom. Tokom procesa, Stiv je saznao da je njegova tendencija da kontroliše sve zapravo imala nekoliko naizgled pozitivnih ciljeva: da obezbedi sebe; da se izbegnu bilo kakva iznenađenja; postati jak; da privuče pažnju roditelja; da dobije ljubav roditelja; da nađem Mir.
Zatim je Stiv razmišljao o Džordžovim optužbama da je slab i da ne zaslužuje poštovanje. Posle nekog vremena, evocirao je nekoliko prilika iz svoje prošlosti kada je više puta pokazivao prezir prema svom mlađem rođaku, slično kao sada prezir svog očuha. Posle nekoliko godina, to ponašanje je nastavljeno u odnosima sa nekim drugarima iz škole. Kada je Stiv konačno uvideo u kakvom su lošem ponašanju takva dela, potisnuo je to ponašanje. Zanimljivo, to je opet bilo njegovo sopstveno ponašanje iz prošlosti! Pošto je dugo potiskivano, ovo ponašanje je našlo izlaz i projektovalo se na Džordža.
Stiv je ponovo koristio tehniku jednog lanca, ovog puta sa osećajem prezira. Bio je to jednostavan proces, koji je doveo do nekoliko dubokih uvida i na kraju do dubokog oslobođenja. Ciljevi „entiteta“ nazvanog „prezir“ bili su: da pokaže svima da je jak; biti bolji od drugih; da dokaže roditeljima da je vredan njihove ocene; da dobije ljubav roditelja; da pronađe konačnu sreću.
Od tada, odnos između Stiva i Džordža se značajno poboljšao. To je bilo duboko transformisano i sada imaju veoma jaku vezu, sa dubokim razumevanjem i saosećanjem. Bio je to jasan primer da je za poboljšanje odnosa dovoljno promeniti samo jednu osobu!
Ovi procesi su mom prijatelju definitivno pokazali da je on bio glavni u svom životu. Uvek. Stiv je konačno bez ikakve sumnje bio ubeđen da je on izvor čitavog njegovog životnog iskustva. Od tog trenutka postaje svestan da je potpuno odgovoran u svom životu, a to je značilo i unutrašnju slobodu.
[1] Opisano u mojim knjigama „Inner Freedom Techniques“ i „Inner Peace, Outer Success“. Ako nemate novca za kupovinu bilo koje od ovih knjiga, ili ne možete da ih kupite iz nekog drugog razloga, ne brinite. Samo me pitajte (koristeći kontakt formu na ovoj veb stranici) i poslaću vam proceduru direktno u inboks.:-)
[2] Ibid.
Dodajte komentar