„Dati su vam darovi bogova: vi stvarate svoju stvarnost u skladu sa svojim verovanjima. Vaša kreativna energija stvara vaš svet. Za sopstvo nema drugih ograničenja osim onih u koja verujete.“ ― Set, prema učenju koje je prenela Džejn Roberts, Priroda lične stvarnosti
Verovanja su od najveće važnosti u životu i iskustvima osobe. Oni oblikuju nečiji život, posebno osnovna uverenja, koja su uglavnom podsvesna. Na primer, osoba konačno uspe da ostvari sve svoje glavne životne ciljeve i zbog toga je u ekstazi. Ali, umesto da ima dug period sreće i zadovoljstva, ona nastavlja da se suočava sa raznim poteškoćama upravo onako kako se redovno dešavalo u njenom životu pre uspeha. Šta je razlog? Možda osoba ima neka duboko ukorenjena ograničavajuća uverenja poput „Život je stalna bitka“, „Život je pun problema“ ili slično, koja kvare sva njena dostignuća. Ona takođe može imati nekoliko podsvesnih odluka koje je donela u ranom detinjstvu o životu, kao da, koliko god se trudila, „nikada neće uspeti“ da dostigne stanje trajnog zadovoljstva.
„Uverenja su poput rama slike, okvir iskustva, da tako kažemo. Kada ste uvereni da niste dovoljno dobri, vaše iskustvo odvijaće se unutar tog okvira.“ [i]
Na neki način, verovanja su centri gravitacije za naše sveukupno ponašanje i za naš način opažanja sveta, razmišljanja i doživljavanja emocija. Ako ne promenite svoj okvir ili osnovna uverenja, svaka pozitivna stvar koju postignete može biti praćena negativnim iskustvom, kako biste zadržali „ravnotežu“ koju predviđa vaš postojeći okvir uverenja.
Toliko je primera za to, kao na primer kada ljudi dobiju na lutriji, a zatim propuste novac za kratko vreme, ili imaju neke neočekivane ozbiljne poteškoće koje im uništavaju živote. Razlog je jasan: postigli su važan cilj, ali pošto nisu promenili svoja osnovna uverenja, nivo njihove životne sreće je u proseku ostao isti. To je samoispunjavajuće proročanstvo. Većina naših uverenja se formira u detinjstvu, kada smo izuzetno prijemčivi i poslušni stavovima svojih roditelja.
Ova uverenja se dodatno jačaju dok ne postanu stvarne moći koje ograničavaju ili pobeđuju naša potencijalna dostignuća. Na primer, ako osoba veruje da je loš govornik, pre prezentacije će se potresti pred gomilom i pokvariće svoj nastup. Neuspeh u toj prezentaciji onda pojačava njeno uverenje da je loša voditeljka. Čak i ako njen nastup kasnije bude uspešan, njeno verovanje će je učiniti da se oseća da je propala.
Ova „povratna informacija“ uvek jača postojeće uverenje i dovešće do više „potkrepljujućih dokaza“. Još jedan primer negativnog, samopojačavajućeg uverenja je pretpostavljena činjenica da ljudi počinju da gube pamćenje kako stare kao prirodni, neizbežni deo starenja. Ovo verovanje deluje kao samoispunjavajuće proročanstvo. Što više verujete u to, više ćete se ponašati u skladu sa svojim uverenjem, a tačnost vašeg verovanja postaje očigledna.
Istraživači su već dokazali da možete nastaviti da postajete inteligentniji i pažljiviji ako intenzivno koristite svoj um kako starite (osim bolesti ili nekog drugog, neprirodnog faktora, naravno). To je razlog zašto postoji izreka: „U šta god verujete, u pravu ste“. Vaše životno iskustvo će uvek podržavati osnovna uverenja. Međutim, verovanja mogu raditi i na dobro i na loše.
Iako se uglavnom fokusiramo na loša iskustva i življe ih pamtimo, svakako imamo mnogo dobrih aspekata našeg života i mnogo prijatnih iskustava. Razlog za njih ne leži samo u našem ležernom delovanju iz srži našeg bića, iz Prisustva, već i u brojnim pozitivnim verovanjima koja čuvamo u svojoj podsvesti. Verovanja su naše male istine o svemu. Obično su podržani osnovnim emocijama, tako da postaju veoma jake mentalne navike.
Verovanja se često manifestuju kao ponavljajuće misli (često zajedno sa emocijama) o određenoj temi. Svako uverenje ima ove karakteristike: Mentalno – naše misli o nečemu, ono za šta verujemo da je istina, Emocionalno – osnovna pozadina emocija usko vezanih za obrazac mišljenja, ponekad potpuno skrivena od našeg svesnog uma, Habitual – ponavljajuće misli i emocije koje su duboko ukorenjene u našem ponašanju. Naravno, ako želimo da budemo efikasni u svom poslu, što svakako radimo, treba da se bavimo sve tri komponente verovanja. Imamo dve opcije da to uradimo: Uklonimo negativno uverenje, promenimo ga u pozitivno.
Ako želimo da eliminišemo neko uverenje, moraćemo da uklonimo sva tri aspekta, za šta će biti potrebno mnogo truda i ponavljanja. Trebalo bi da 1) uklonimo mentalne karakteristike verovanja, npr. misli i mentalne slike; 2) raščistiti svu njegovu emocionalnu pozadinu i, konačno, 3) napustiti uobičajeni obrazac po kome su se ponavljale misli javljati, ili pripisati obrazac nekom drugom ponašanju. S druge strane, ako želimo da negativno uverenje pretvorimo u pozitivno, trebalo bi da 1) modifikujemo misaoni obrazac; 2) pretvoriti emocionalnu pozadinu toga i, konačno, 3) promeniti uobičajeni obrazac. Da bismo to postigli, imamo dve veoma efikasne tehnike u okviru Sistema reintegracije: zamena verovanja i demontaža verovanja. [I] Citiranje: Ighisan, Mirčea. VOV! Kako stvoriti nove realnosti. Matrik Transformation. Kindle Edition. 2012
