„Sve što zamerate drugome i na šta snažno reagujete postoji i u vama.“ ― Eckhart Tolle, Nova Zemlja: Buđenje svrhe vašeg života
Možda zamišljate emocije poput oblaka. Bez obzira na boju oblaka, iza njega uvek sija sunce; uvek postoji neka viša, istinska svrha iza svega. Trebalo bi da cenimo prisustvo emocija, kao i drugih delova našeg bića. Pokušavaju da nam prenesu vrednu poruku. Da bismo jasnije i lakše postupali sa emocijama, ispitajmo njihovu prirodu i moguće načine razvrstavanja. Emocija je energija u kretanju unutar našeg bića. To je naš primarni odgovor na značajnu situaciju. Kao što je Eckhart Tolle rekao, „Emocije nastaju na mestu gde se susreću vaš um i telo“ [i]. Uloga emocija u ljudskom životu je ogromna. Ako zaista želimo da integrišemo svoju ličnost i postignemo unutrašnji mir i spoljašnji uspeh, moramo se najpre suočiti sa svojim emocijama. U ovom sistemu koristićemo točak emocija Roberta Plučika da odredimo suprotne emocije. [i] Eckhart Tolle, Moć sadašnjosti: Vodič za duhovno prosvetljenje
„Psihološko-evoluciona teorija emocija Roberta Plučika jedan je od najuticajnijih pristupa klasifikaciji opštih emocionalnih reakcija. On je smatrao da postoji osam osnovnih emocija: ljutnja, strah, tuga, gađenje, iznenađenje, iščekivanje, poverenje i radost. Plučik je predložio da su ove osnovne emocije biološki primitivne i da su evoluirale kako bi povećale sposobnost životinje za opstanak i razmnožavanje.“ [i]
Plučikov točak i njegova teorija emocija veoma su korisni u praksi reintegracije. Kada radimo sa određenom emocijom, možemo je pronaći na točku, ili prepoznati srodnu emociju pod drugim imenom, i odmah odrediti njenu suprotnost.
Na ovaj način smo u mogućnosti da dobijemo par polariteta za rad sa procesom unutrašnjeg trougla. Svaka emocija ima svoj okidač koji je pokreće. Obično je to situacija koja se s vremena na vreme dešava u našem svakodnevnom životu. Veza između okidača i emocije je veoma čvrsta i uobičajena, što često znači da moramo da se bavimo i okidačima, kako bismo izbegli ispoljavanje njihovih emocija, osim ako ne integrišemo samu emociju.
To se obično radi sa besom, na primer. Pošto su izbijanja besa uobičajena za skoro svako ljudsko biće (pa čak i neke životinje), to je jedna od najosnovnijih emocija i u tom smislu najteže za integraciju. Zato se takođe moramo pozabaviti njegovim okidačima. Ali kada bismo mogli da uklonimo sve pokretače besa (ili bilo koje druge neprijatne emocije), ne bismo uklonili sam bes iz naše psihe.
To bi predstavljalo opasnu situaciju, jer bi ta emocija morala da se na neki način izrazi, što bi dovelo do nekih nekontrolisanih izbijanja ili čak do poremećaja ličnosti. Dakle, ako se bavimo okidačima, moramo se istovremeno baviti njihovim emocijama. Preporučujem da napravite listu negativnih emocija zajedno sa njihovim okidačima. Prođite kroz listu i pokušajte da ponovo integrišete sve emocije kao i okidače.
Emocije su složeni entiteti u nama, sa prvobitnom namerom da na odgovarajući način reagujemo na određeno iskustvo. Oni nikada nisu inherentno nepovoljni za nas. Naša iskustva su obično filtrirana negativnim verovanjima ili drugim elementima ličnosti, koji stvaraju izobličenja u našoj percepciji iskustava. Stoga, ako imamo negativnu percepciju nekog događaja, pojaviće se neprijatna emocija.
Na taj način, emocija se može smatrati vrednim pokazateljem dubljeg poraznog ili ograničavajućeg elementa ličnosti koji utiče na naš pogled na stvarnost. Ne smemo da se borimo protiv emocija. Moramo da ih reintegrišemo i iskoristimo kao pokazivače ka delovima naše psihe koji su pravi izvori naših nevolja. U skladu sa gornjim zaključkom, najprikladniji postupak za suočavanje sa emocijama u ovom sistemu je proces unutrašnjeg trougla.
Preporučena taktika je da neželjenu emociju imate kao prvi polaritet, a drugi polaritet kao suprotnu emociju koju možete pronaći na Plučikovom točku. Ako vam nedostaje vremena, možete koristiti tehniku jednog ili dvostrukog lanca za reintegraciju emocija. Međutim, ako koristite neke od osnovnih postupaka reintegracije, imajte na umu da oni verovatno neće biti uspešni na duži rok sa jačim ponavljajućim emocijama, iako će sigurno pomoći da se smanji emocionalni naboj. Uvek zapamtite da uklonite i njihove okidače, jer iako integrišete emociju, sam okidač će nastaviti da ponovo generiše uobičajene reakcije i, u nekim slučajevima, ponovo kreira celu strukturu negativnog ponašanja, ponekad na nov i neočekivan način.
Ponovo doživite okidač, primenite na njega tehniku Rastvaranja Privremenog Ja (DTI), a zatim sa istim okidačem uradite Nežni dodir prisustva (GTP), opisan na ovom sajtu. Mnoge emocije zaslužuju ozbiljan unutrašnji rad. Strah, gnev, tuga, ogorčenost i krivica samo su neki primeri. Potpuniji pregled nalazi se na Plučikovom točku emocija, prikazanom na gornjoj slici. Emocije koje doživljavamo kao negativne mogu podstaći neželjene postupke i neprijatne posledice, ali njihova izvorna namera često je zaštitna.
Njihova prvobitna namera bila je usmerena ka našoj dobrobiti. Zato zaslužuju da ih ponovo prihvatimo i integrišemo. [i] Izvor: Vikipedija, https://en.wikipedia.org/wiki/Contrasting_and_categorization_of_emotions#Plutchik.27s_wheel_of_emotions.
