Osnove mentalnog zdravlja

Mentalno zdravlje je deo opšteg blagostanja. Ono utiče na način na koji osećamo, razmišljamo, uspostavljamo odnose, odgovaramo na stres, učimo i radimo. Iskustva se veoma razlikuju, a nijedan pojedinačni znak ili faktor rizika ne određuje sam po sebi da li osoba ima teškoću sa mentalnim zdravljem.

Lične okolnosti, odnosi, zajednica, fizičko zdravlje, upotreba supstanci, posao, uslovi stanovanja, diskriminacija i dostupnost podrške mogu uticati na psihičko blagostanje. Zaštitni faktori obuhvataju podržavajuće odnose, emocionalne veštine, bezbedno okruženje, smislenu aktivnost i pristup odgovarajućoj pomoći.

Svakodnevne osnove

• Održavajte redovan ritam spavanja koji odgovara vašem zdravlju i obavezama.
• Hranite se redovno, krećite se u skladu sa mogućnostima tela i odvojite vreme za oporavak.
• Ostanite povezani sa ljudima uz koje se osećate bezbedno i podržano.
• Ograničite alkohol i druge supstance koje pogoršavaju raspoloženje, anksioznost, san ili rasuđivanje.
• Koristite uzemljenje, svesnu pažnju ili opuštanje kao pomoćne prakse.
• Potražite stručnu pomoć kada uznemirenost traje, pojačava se ili ometa svakodnevni život.

Znaci koji zaslužuju pažnju

Promene su naročito važne kada su snažne, dugotrajne, neuobičajene za osobu ili remete svakodnevno funkcionisanje.

• Povlačenje od ljudi, obaveza ili ranije važnih aktivnosti.
• Izražene promene sna, apetita, energije, koncentracije ili brige o sebi.
• Uporan strah, tuga, uznemirenost, beznađe ili nagle promene raspoloženja.
• Pojačana upotreba alkohola ili drugih supstanci radi suočavanja sa teškoćama.
• Misli o samopovređivanju, samoubistvu ili povređivanju druge osobe.
• Iskustva zbog kojih je teško razlikovati unutrašnje opažaje od zajedničke stvarnosti.

Stručna podrška

Procena i lečenje treba da budu prilagođeni osobi. U zavisnosti od situacije, podrška može obuhvatiti psihoterapiju, lekove koje propisuje i prati kvalifikovani stručnjak, vršnjačku ili zajedničku podršku, promene životnih navika i usklađenu medicinsku negu. Meditacija i samopomoć mogu dopuniti odgovarajuću negu. One ne zamenjuju stručnu procenu kada su simptomi ozbiljni ili uporni.

Ako postoji mogućnost da postupite prema mislima o samoubistvu, samopovređivanju ili nasilju, odmah pozovite lokalnu hitnu službu ili kriznu službu u svojoj zemlji. Ostanite uz osobu od poverenja i udaljite se od dostupnih sredstava za povređivanje.

Osnovne informacije: Svetska zdravstvena organizacija: Mental health.