Jedna od najtežih prepreka pravom praštanju je naša svesna ili podsvesna namera da promenimo ljude koji su nas povredili.
Ovo je pogrešno! Nije na nama da menjamo bilo koga. Umesto toga, moramo da promenimo sebe. Samo na taj način možemo istinski uticati na druge.
Recimo da ste upravo oprostili svom bratu što vas je povredio. Bar mislite da ste mu oprostili. Avaj, sutra te opet povredi na isti način i još jednom se naljutiš. Očigledno, niste mu oprostili, inače se ne biste ponovo pokrenuli njegovim ponašanjem.
Šta nije u redu sa tvojim oproštenjem?
Svi mi želimo da menjamo druge, manje-više. Dakle, da, opraštamo im, ali samo za određenu akciju pod određenim okolnostima. Samo za ovaj put. Ali šta je sa budućnošću?
Iako smo im naizgled oprostili, podsvesno smo očekivali da se promene. Mislili smo da su oni ti koji su trebali da se promene, a ne mi.
Oni neće. U stvari hoće, ali svojim tempom i na svoj način, ali nije do nas.
Moramo pretpostaviti da će nam ta osoba beskrajno i neprestano nanositi bol i oprostiti joj uprkos tome!
Naravno, lakše je reći nego učiniti. Ipak, pokušajte ovo: zamislite da će vas osoba kojoj želite da oprostite beskrajno povrediti. Pretpostavimo da su toliko tvrdoglavi da nikada neće promeniti svoje ponašanje; da se nikada neće transformisati u bolju verziju sebe. Zamislite jasno da će sutra pokušati još više da vas povrede. Pretpostavimo da on ili ona nisu u stanju da se na bilo koji način poboljšaju. Naprotiv, mogu biti samo sve gori i gori i tome nema kraja.
Moramo pretpostaviti da će nam ta osoba beskrajno i neprestano nanositi bol i oprostiti joj uprkos tome!
E sad, oprosti im kao takvima! Možeš li to da uradiš? Da li zaista želite da se oslobodite ovog tereta, da povratite svoju životnu snagu?
Oprostite ovoj osobi kao da će pogoršati svoje ponašanje prema vama, sve više, zauvek. Da li posedujete takav kapacitet, takvu dubinu svog karaktera? Ako jeste, čestitam – to je pravi oproštaj. Ako ne – nema veze. Ne osuđujte sebe, svi smo mi ljudi. Ali isti problem će se ponovo pojaviti.
Dakle, pokušajte ponovo.
Znajte da su sve vaše loše okolnosti, svi ljudi oko vas zbog kojih patite, sve tu u svrhu vašeg rasta. Iz svakog takvog iskustva možete izvući neke jedinstvene i zaista vredne životne lekcije.
Vaši najgori neprijatelji ili najtvrdoglaviji i najdosadniji prijatelji su zapravo vaši najveći učitelji! Možda su se pre ovog života složili sa vama da podnesu tako veliku žrtvu za vas, da ih sada čak smatrate neprijateljima ili lošim ljudima, a sve sa ciljem da vam omogući da naučite najtežu životnu lekciju – da zaista oprostite. Ima li veće žrtve od toga?
Na primer, ako vaš prijatelj stalno upada u iste nevolje dok tvrdoglavo i otvoreno odbija vaš savet, a vama je sve to dosadno, prestanite da pokušavate da je promenite. Umesto toga promenite sebe. Pronađite u svom sopstvenom biću upravo onu osobinu koja vas najviše nervira u njenom ponašanju. Iako nije svesna toga, ona vas zapravo uči, ona ukazuje na važan aspekt vaše ličnosti sa kojim sada morate da se pozabavite.
I oprosti joj, istinski i potpuno, svim srcem. Zamislite da se ona nikada, nikada neće promeniti, da će se umesto toga pogoršati i da će vas nervirati do kraja ovog života i... oprostite joj uprkos tome!
Za sam čin praštanja, da biste naučili kako to učiniti, možete koristiti različite tehnike ili pristupe opisane u drugom članku. Ali zapamtite, samo kada uspete u ovoj vrsti „večnog oproštaja“, zaista ste otpustili, slobodni ste.
Ne zaboravite da je oproštaj proces. Verovatno ćete morati da oprostite mnoge aspekte neželjenog ponašanja druge osobe, kao da su svi trajni.
Isto važi i za svaku situaciju, okolnost ili stvar u vašem životu koja vam donosi patnju. Prihvatite to, oprostite mu u potpunosti, iako će verovatno tako večno opstati! Ako ste u mogućnosti da to uradite, zaista ste naučili da opraštate.
Dodajte komentar