Gde su svi ti vanzemaljci?

Verovatno ste čuli za takozvani Fermijev paradoks. Naime, italijansko-američki fizičar Enriko Fermi je 1950. Godine razmatrao intrigantno pitanje zašto vanzemaljske civilizacije ne posećuju Zemlju, ili barem zašto nemamo traga o njihovim posetama u prošlosti, s obzirom na ogroman vremenski period od rođenja naše galaksije do danas.

Institut za potragu za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) u Mauntin Vjuu u Kaliforniji je na svojoj veb stranici rekao: „Fermi je shvatio da svaka civilizacija sa skromnom količinom raketne tehnologije i neskromnom količinom imperijalnog podsticaja može brzo da kolonizuje celu galaksiju. U roku od deset miliona godina, svaki zvezdani sistem bi mogao da bude stavljen pod okrilje starosti deset miliona godina, što bi moglo da zvuči prilično dugo u poređenju sa godinama carstva. Galaksija, koja ima otprilike deset hiljada miliona godina, trebalo bi da bude brza vežba.

Gde su oni?

Dakle, barem zvanično, još nije bilo znakova bilo kakvih vanzemaljskih civilizacija, ni ovde na zemlji, ni u svemiru. Zašto? Ima li nekoga tamo uopšte?

S obzirom na ogroman broj potencijalno nastanjivih planeta u našoj galaksiji Mlečni put (najmanje 300 milijardi), i ogroman vremenski raspon od verovatne pojave inteligentnih civilizacija u galaksiji do danas, različite vrste vanzemaljaca sigurno posećuju našu planetu.

Evo nekoliko mogućih odgovora na ovu zagonetku:

Neke od tih vanzemaljskih vrsta su zaista ovde, ali one koje su zlonamerne se kriju od nas. Čini se da imaju tajnu agendu, možda da nas iskoriste na mnogo načina. Lično verujem da ima „nečeg“ u svim tim izveštajima o NLO, od kojih su neki zaista ubedljivi. Takođe, čini se da neke od vlada imaju informacije o prisustvu vanzemaljaca ovde i čak tajno sarađuju sa njima. Ipak, to je teorija zavere i moramo biti veoma oprezni u razmatranju bilo koje od takvih teorija.

Postoje vanzemaljska bića koja su, recimo, „neutralna“ prema nama. Oni nemaju želju ili interes da komuniciraju sa nama, ali su i dalje ovde, neprimećeni. Oni takođe možda kriju svoje prisustvo jer su odlučni da ispune svoje ciljeve. Na primer, mogli bi da vrše naučna istraživanja o brojnim aspektima ljudskog ponašanja i postojanja.

Neki vanzemaljci su dobronamerni, ali ne komuniciraju sa nama iz etičkih razloga, pošto smo mi još uvek civilizacija u povoju. Da bismo ostvarili prvi kontakt, smatraju da moramo preći prag koji je određen određenim nivoom duhovnog, naučnog ili tehnološkog razvoja. Neki vanzemaljci su prisutni u našoj blizini, ali pokušavaju da izbegnu bilo kakvo fizičko prisustvo na Zemlji zbog rizika od biološke kontaminacije lokalnim mikroorganizmima. Neki jednostavno ne mogu da komuniciraju sa nama jer se previše razlikujemo od njih.

Razlike mogu biti ogromne i gotovo nepremostive – način i brzina komunikacije i procesa razmišljanja, potpuno različita okruženja i mnogi drugi faktori mogu ometati bilo kakvu značajnu interakciju između nas i njih. Mnoge civilizacije nikada nisu usmerile svoj razvoj ka tehnologiji (ili spoljnim pomagalima), već u pravcu unutrašnjeg duhovnog razvoja. Ovo je možda jedan od najčešćih razloga zašto nisu ovde. Iako veoma napredne, takve civilizacije nikada nisu razvile tehnologiju i međuzvezdana putovanja, niti im je to potrebno.

Možda komuniciraju telepatski dok razvijaju unutrašnje duhovne i mentalne moći koje im omogućavaju da izbegnu ili prevaziđu spoljašnje pretnje, pa čak i da sakupe sve potrebne informacije na daljinu (slično retkim parapsihološkim fenomenima koji se nazivaju „gledanje na daljinu“, „teleportacija“, „bi-lokacija“ itd.).

Mogući oblici vanzemaljaca

Hajde da ispitamo intrigantno pitanje o mogućim oblicima vanzemaljskog inteligentnog života.

Prvo, ideja o panspermiji može nam dati neke naznake za ovaj problem. Ako je međuzvezdana panspermija stvarna, onda je sasvim moguće da tamo postoji mnogo vrsta sličnih našoj, sa humanoidnim oblikom, čak i ljudskim karakteristikama. Ako je molekul koji kodira život, DNK, uobičajen u mnogim solarnim sistemima zahvaljujući panspermiji, onda su sličnosti moguće, ali još uvek nisu izvesne.

Ipak, neka vrsta humanoidnog oblika inteligentnih (samosvesnih) vanzemaljaca može biti sasvim očekivana ili barem česta među mnogim vrstama vanzemaljaca. Ako su slične evolucione sile prisutne na drugim planetama, onda bi biće trebalo da ima vertikalno orijentisan oblik tela sa očima i drugim čulnim receptorima na vrhu, jer to pruža prednost uočavanja bilo kakve opasnosti na vreme. Da bi se brzo obrađivali svi podaci sa senzornih ulaza, mozak ili njegov analogni centar za obradu podataka mora biti blizu ovih organa. Stoga će stvorenja verovatno imati neku vrstu glave sa mozgom, očima, ušima i drugim senzornim receptorima. Entitetu je takođe potrebno nekoliko udova da precizno manipuliše okolinom i noge da bi bio pokretljiv.

Međutim, veličina i fizički izgled vanzemaljaca i dalje mogu biti potpuno drugačiji od naših, što zavisi od gravitacije planete i mnogih drugih faktora. Što je gravitacija niža, stvorenja mogu biti viša. Na primer, da je bilo inteligentnih oblika života na Marsu u davna vremena, oni su mogli biti veoma visoki i vitki.

Neki vanzemaljci mogu postojati u čisto energetskoj formi. Bilo da su evoluirali direktno u energetske forme (nešto poput plazma bića) ili su prešli iz svog početnog biološkog oblika u energetski, takvim bićima možda nisu potrebni tehnološki napredni brodovi za međuzvezdana putovanja. Kao mračnija strana ove priče, postoje neki izveštaji da su neki entiteti ove vrste zaista prisutni ovde na Zemlji i, što je još gore, često se vezuju za auru ili um ljudi, kako bi sproveli neka „naučna istraživanja“.

Okruženje u kojem žive takođe može biti voda, potpuno drugačija atmosfera, pa čak i vakuum. Ova razlika bi značajno ometala svaku značajnu interakciju između nas i njih.

Umesto ugljenika, njihova biološka baza može biti silicijum, arsen, sumpor ili čak neki metali, što takođe može da implicira potpuno drugačiji temperaturni opseg odgovarajuće sredine. Oni takođe mogu biti neorganski entiteti, recimo plazma ili čak mikroskopska bića na površini neutronskih zvezda.

Mogu postojati i razne civilizacije mašina. Prelazak sa početnih bioloških oblika na daleko naprednija mašinska tela izgleda veoma verovatan, čak i za našu sopstvenu vrstu u nekom trenutku u budućnosti. Alternativno, civilizacija mašina može se pojaviti kao pobunjeni pokret veštačke inteligencije protiv svojih tvoraca (što se može dogoditi i nama).

Infekcije izazvane nepoznatim vanzemaljskim mikroorganizmima su sigurno veliki problem. Čim zakoračite na drugu naseljenu planetu, možda ćete biti kontaminirani širokim spektrom mikroskopskih entiteta. Nepoznati našem imunološkom sistemu, mogu predstavljati ogromnu pretnju našim organizmima. Naravno, mnogi vanzemaljci se bave istim problemom na našoj planeti.

Alien Mental Proces

Vanzemaljska bića možda uopšte ne komuniciraju pomoću zvuka. Njihova sredstva za razmenu informacija mogu biti svetlosni ili drugi elektromagnetni signali, hemikalije ili čak telepatija.

Vanzemaljsko razmišljanje može biti potpuno drugačije. Da li oni imaju proces razmišljanja koji je uporediv sa našim? Imaju li emocije? Ako se njihovo subjektivno vreme drastično razlikuje od našeg, to znači da je i tempo njihovog misaonog procesa drugačiji. Ipak, njihovi mentalni procesi mogu biti potpuno nekompatibilni sa našim, što bi moglo ometati bilo kakvu korisnu interakciju.

Vanzemaljci takođe mogu imati različite oblike svesti. Kao i mi, oni mogu biti pojedinci, sa različitim, individualnim umovima. S druge strane, slično rojevima insekata i kolonijama mrava ovde na Zemlji, oni bi mogli da formiraju kolektivne umove. Između ove dve krajnosti mogu postojati različite vrste svesti.

Alien Evolution

Ogroman vremenski raspon od stvaranja univerzuma daje veliku šansu da su druge inteligentne vrste već mnogo puta posećivale Zemlju u prošlosti. Šta im se desilo? Ako su razvijali tehnologiju, verovatno su već prešli u mašinske civilizacije ili čak premestili svoju svest u energetski oblik, a možda čak i na subatomski nivo.

Da nisu razvili tehnologiju, verovatno bi svoj razvoj usmerili ka duhovnim sferama, tako da su možda doživeli kolektivno prosvetljenje ili potpuni prelazak na više planove postojanja.

Bez obzira da li su tehnološki razvijene ili ne, verovatno je da su ove drevne civilizacije odavno pronašle način da se potpuno presele u drugi oblik postojanja, drugi univerzum sa još pogodnijim fizičkim zakonima ili višom prostornom dimenzijom.

Tamna materija i tamna energija

Pitanje je i koje su uloge tamne materije i tamne energije? Da li postoji samo jedna vrsta čestica tamne materije? Ako se ovakva materija sastoji od nekoliko vrsta čestica, od nje mogu postojati čitavi svetovi, nama potpuno nevidljivi. Dakle, da li postoje bića napravljena od tamne materije, ili čak od tamne energije? Da li je to poreklo „viših planova” – takozvanog „astralnog” ili „mentalnog” plana? Ne znamo. Ovde možemo samo da nagađamo.

Imaginarni primer

Zamislite potpuno drugačiju vanzemaljsku civilizaciju koja posećuje Zemlju u davna vremena. Njihova biologija je zasnovana na silicijumu; dišu metansku atmosferu, mnogo tanju od naše. Prosečna temperatura njihovog okruženja je minus 150°C. Njihovi svemirski brodovi su, naravno, prilagođeni ovim uslovima života. Kako nastanjuju malu planetu sa znatno manjom gravitacijom, njihova tela su veoma visoka, veličine oko 10 metara. Sa naše tačke gledišta, njihova tela se kreću izuzetno sporo.

Zbog tanke atmosfere, nisu razvili komunikaciju zvukom, niti bilo kojim drugim atmosferskim pritiskom i talasima. Oni stupaju u interakciju tako što razmenjuju složene obrasce hemijskih i elektromagnetnih signala (poput svetlosti, ali van opsega frekvencija koji je nama vidljiv). Njihov proces razmišljanja je veoma, veoma spor. Komunikacija takođe. Ako bismo pokušali da razgovaramo sa njima, morali bismo da čekamo nekoliko sati da dobijemo odgovor u jednoj rečenici. To ih čini ranjivim tokom interakcija sa potencijalno agresivnim vrstama, pa prepuštaju komunikaciju svojoj visoko razvijenoj veštačkoj inteligenciji na sondama.

Međutim, zamislimo da je njihova civilizacija nastala pre 2 milijarde godina. Zbog sporog tempa njihovog procesa razmišljanja i ukupne mobilnosti, bila im je potrebna dodatna milijarda godina da razviju tehnologiju kako bi došli do drugih zvezda. U narednih nekoliko stotina miliona godina, oni su polako istraživali galaksiju Mlečni put, šireći se oko nje u svim pravcima. Susreli su se sa mnogim vrstama, od kojih su većina bile veoma različite od svojih, imale nevolje, pa čak i ratove sa nekima, razvijajući velike saveze sa drugima dok su većinu ignorisale jednostavno zbog velikih razlika. Čak su uspeli da stignu do nekoliko drugih galaksija, uključujući Andromedu.

Kada je njihov naučni brod posetio naš solarni sistem pre 300 miliona godina, više su bili zainteresovani za Titan (Saturnov mesec) nego za Zemlju zbog njenog prirodnog okruženja. Na njihovo razočaranje, Titan je bio beživotan, ali su tamo ostavili neke automatske sonde. S druge strane, iako je Zemlja bila izuzetno vruća po njihovim standardima, oni su bili zadivljeni raznovrsnošću i složenošću života ovde. Pošto je naša planeta bila prevruća, a gravitacija i atmosferski pritisak previsoki, poslali su sonde na površinu i proučavali mnoge životinjske i biljne vrste, uključujući prve dinosauruse.

Posle nekoliko stotina godina (što bi moglo biti, recimo, nekoliko nedelja u našem razumevanju vremena), jednostavno su krenuli dalje. Možda će ponovo posetiti Zemlju za nekoliko stotina miliona godina. Do tada će biti zauzeti istraživanjem bezbroj drugih svetova.

Koliko je drugih istraživača posetilo Zemlju u ovih 4,5 milijardi godina njenog postojanja? Stotine, hiljade različitih vrsta, možda čak i mnogo više. A u ovom geološki malom vremenskom rasponu od samo nekoliko hiljada godina postojanja naše civilizacije i istorijskih zapisa, ovaj broj bi mogao biti mnogo, mnogo manji. A samo nekoliko njih je dovoljno slično nama da mogu da komuniciraju. Ali oni su skriveni i čekaju pravi trenutak da otkriju svoje prisustvo. I nama je očigledno da još nismo zreli.